Borba za status „elitnog“ univerziteta

Svakih pet godina raspisuje se konkurs, univerziteti se prijavljuju i bore za mesto na listi elitnih univerziteta. Budžet namenjen „najboljima“ iznosi 2,7 milijardi evra.

„U toj inicijativi za ’izuzetnost’ učestvuju savezna vlada i vlade svih 16 nemačkih pokrajina. Reč je o svojevrsnoj promociji univerziteta, odseka sa istraživačkom delatnošću, koji ostvaruju dobre rezultate, Ta reč ’izuzetnost’, prevedena je sa engleskog, a znači veoma dobro“, objašnjava rektor univerziteta u Bremenu Vilfrid Miler. Njegov univerzitet važi za „veoma uspešan“, barem u to veruje rektor Miler.

Da bi univerzitet mogao biti prijavljen na konkurs, potrebno je da se svojim konceptima i rezultatima istraživačkog rada, predstave Udruženju istraživačkih centara, ali i naučnom odboru. Univerziteti se prijavljuju sa svojim programima za postdiplomske studije, sve u cilju promocije mladih naučnika. U prednosti su oni projekti, čiji su koncepti okrenuti budućnosti i koji nemačkim naučnicima mogu da obezbede međunarodnu promociju.

„U Nemačkoj imamo 80 univerziteta. Tu je još dvadeset njih koji imaju status visokoobrazovane institucije, što znači, sveukupno, sto. Od svih njih odabrano je 16, koji mogu da konkurišu i time obezbede značajna sredstva za finansiranje. U igri je 50 miliona evra za period od pet godina. Jedanaest do dvanaest njih moglo bi da računa na ovu finansijsku podršku“, objašnjava rektor bremenskog univerziteta.

Broj „elitnih“ se povećava

I devet univerziteta koji već imaju status „elitnih“ moraju ponovo da prođu tu proceduru. Zarad zdrave konkurencije u borbi za status elitnog univerziteta, pravila važe za sve. Međutim, do sada se nije dogodilo da jedan od tih univerziteta ostane bez stečene titule. Drugim rečima, broj univerziteta sa posebnim statusom se povećava. Univerzitet u Karlsrueu, Tehnički univerzitet u Minhenu, kao i Univerzitet „Ludvig Maksimiljan“ takođe iz Minhena, bili su pobednici u prvom krugu izbora. U drugoj rundi, na spisku su se našli i univerziteti u Hajdelbergu, Frajburgu, Konstanci, Berlinu, Getingenu i Univerzitet RWTH u Ahenu.

„Želimo da osiguramo svoje mesto u naučno-obrazovnim projektima na globalnom nivou i naravno da budemo među prvima. Želimo da ponovo budemo tamo gde smo bili pre 100 godina“, kaže rektor univerziteta u Hajdelbergu, profesor Bernhard Ajtel.

Taj cilj je sa dodatnih 50 miliona evra moguće ostvariti. Za 75 odsto pomenutih sredstava odgovorna je država, preostala četvrtina pokriva se iz pokrajinskog budžeta.

Koliko je to bitno za studente?

Mnogi veruju da se time ojačava i ekonomska moć regiona u kojem se elitni univerziteti nalaze, jer postaju atraktivni za najbolje studente. Doduše, sami studenti nisu preterano opterećeni pričom o statusu univerziteta.

„Ponose se naravno, ali ne više od toga. Dobri smo, bolji od ostalih. Ali više od toga nemojte očekivati“, kaže Nadja Drahman, student na Institutu za tehnologiju univerziteta u Karlsrueu.

S druge strane, ne bi se moglo reći da im je status elitnog univerziteta nebitan, naročito kada završe svoje studije i dobiju diplomu.

„Naravno da se nadate da će se dobra reputacija univerziteta odraziti na sve to. Ali ja ipak ne vidim preteranu razliku u svemu tome“, dodaje Martina Boz, studentkinja univerziteta u Hajdelbergu.

Za to vreme, naučni odbor razmatra prijave svih univerziteta. Odluka će uskoro biti donesena. Najbolji će moći da računaju sa 10 miliona evra na godišnjem nivou više. Ko god ih bude dobio, oni će sasvim izvesno svakom univerzitetu u Nemačkoj dobro doći.

Autori: Anja Braun / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković