Borba za ljudska prava se nastavlja!

Primera radi, samo prošle godine Amnesti je imao 167 akcija, a tri miliona članova činilo je sve da stane na put nasilju i nepoštovanju ljudskih prava.

Septembar 1973. – vojni puč u Čileu. Demokratski izabran, socijalistički predsednik Salvador Aljende umro je pod nerazjašnjenim okolnostima. Vojna hunta pod vođstvom Augusta Pinočea preuzela je i zadržala moć – do kraja Hladnog rata. Ruben Ruiz dobro se seća u kakvoj se situaciji našao: pet ili šest vojnika sa mašinkama izvukli su ga sa nastave - bio je mlad učitelj - i uhapsili ga:

„U školskom dvorištu postavili su me uza zid i očito su želeli da me ubiju. Ali imao sam sreće da je zvono označilo kraja časa, stotine đaka se našlo u dvorištu. Vojnici se nisu usudili da me ubiju pred toliko svedoka, tako sam dospeo u zatvor”.

Prve političke izbeglice

Godinu dana kasnije Ruben Ruiz je bio jedan od prvih priznatih političkih izbeglica iz Čilea u Saveznoj republici Nemačkoj. Ruiz je kao i mnogi drugi nedužan sedeo u zatvoru gde je bio i mučen. O bolu i dubokom poniženju Ruiz ne može da govori - ali zato želi da ispriča kako se dočepao Nemačke. Ponekad su stražari puštali na jedan dan zatvorenike kućama, da bi ih pratili i videli sa kim su u kontaktu. Ruiz je od zatvorenika dobio jednu kontakt adresu:

“Otišao sam do te osobe. Bio je to biskup Helmut Frenc. Ispričao mi je o organizaciji kojoj je pripadao. Tako sam prvi put sa 23 godine čuo za Amnesti Internešnal. Helmut Frenc mi je rekao nešto veoma važno. “Moraš da napustiš zemlju, jer kada nekoga posetiš, dovodiš u opasnost tu osobu”.

Biskup Frenc doveo je Ruiza u jednu kuću u kojoj su mnogi potražili utočište. Pinočeov režim mu je konačno 1974. dozvolio da bez ikakvih ličnih dokumenata napusti zemlju - pod jednim uslovom: da se nikad više ne vrati u Čile.

“U Nemačkoj sam upoznao grupu ljudi koja nas je podržavala. Zvali su se Komisija za Čile. Upoznao sam i jednu osobu po imenu Erih Dajl, koji je bio šef grupe organizacije Amnesti. Upitao sam ga da li i ja mogu da radim u toj grupi. Od tada sam deo organizacije, a sada sam i portparol grupe”.

Borba se nastavlja

Grupa u Diseldorf-Ratingenu je do sada pomogla dve stotine ljudi da se domognu slobode, kaže ponosno Ruiz. To se mora nastaviti, situacija političkih zatvorenika nije se mnogo promenila. Možda su sada druga mesta, ali je posao ostao isti.

Gerd Ruge, poznati televizijski novinar u Nemačkoj, jedan od saosnivača nemačke sekcije Amnestija, podseća da je toj organizaciji od samog početka bilo važno da se angažuje za političke zatvorenike sa Istoka i Zapada ali i iz Trećeg sveta:

“Amnesti ne bi trebalo da postane jednostrana organizacija koja se zauzima za određene političke grupe, određeno shvatanje sveta. Ona treba da brani slobodu mišljenja, slobodu govora, slobodu političkog angažovanja”.

Samo prošle godine je Amnesti Internešnal sproveo 167 akcija za zatvorenike širom sveta. Tri miliona članova radi na izbavljenju ljudi od nasilja i iz zatočeništva. Amnesti Internešnal takođe pomaže i žrtvama u slučajevima povrede ljudskih prava poput nekorektnih sudskih procesa ili proterivanja iz sopstvene zemlje.

Autori: Sabine Riperger, Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon