Borba za kulturu Rusije | Mozaik | DW | 20.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Borba za kulturu Rusije

Ruska vlada priprema posebnu doktrinu za oblast kulture, pod nazivom „Rusija nije Evropa“. Pritisak na stručnjake iz kulturne delatnosti sve je veći, a najave o okretanju leđa Zapadu izazivaju negodovanje.

Naslov spornog dokumenta prilično je bezopasan: „Predlozi za projekat o osnovama državne kulturne politike“. Još uvek se ne zna kada će smernice iz ovog teksta biti usvojene ni kada će stupiti na snagu, a ruski ministar kulture Vladimi Medinski je u više intervjua istakao da se radi samo o „radnoj verziji“. Uprkos tome, novine "Izvestija" su prenele taj dokument na svojoj internet-stranici 14. aprila – i to je bilo dovoljno da otpočnu previranja.

„Rusija nije Evropa“

Šta se krije u ovom nacrtu? Ukupno 15 stranica teksta mogu da se svedu na tri teze: najpre treba da postoji: „jedinstveni kulturno-civilizacijski kod“ koji će uticati na „perspektivu, javnu svest i pravila ponašanja“ nacije. Zatim, Rusija bi u svom razvoju trebalo da krene posebnim „evroazijskim“ putem. Zbog toga osnovne ideje treba razdvojiti od premise o zapadnim vrednostima, premise koja je tokom poslednjih 20 godina prodrla u glave Rusa. Citat: „Rusiju valja posmatrati kao posebnu civilizaciju, koja ne može da se svede ni na Zapad ni na Istok. Kratko formulisano: 'Rusija nije Evropa'.“

Kao treće, država mora aktivno da se meša u kulturnu politiku. Ministar Medinski to vidi na sledeći način: „Što se mene tiče, može da cveta 100 cvetova. Ali zalivaćemo samo cvetove koji nam se dopadaju.“

Medinski ima 44-godine, rođen je u Ukrajini, i to u porodici jednog sovjetskog oficira. Studirao je međunarodnu žurnalistiku. Za njega „cenzura“ nije ružna reč.

U središtu pažnje moderna umetnost

Ekaterina Degot Art Kritikerin Moskau Kunst

Ekaterina Degot

U šestom poglavlju ovog dokumenta, koji su ruski mediji nazvali „antievropska doktrina“, stoji i sledeće: „Čini se da je smisleno odreći se principa multikulturalizma i tolerancije.“ Uz to, opisuje se značaj nacionalne kulture i običaja. Istovremeno, deveto poglavlje zvuči kao objava rata savremenoj umetnosti. „Ne može sve što se naziva 'moderna umetnost' da računa na podršku države. To neizbežno vodi do preispitivanja odnosa prema kuratorima 'moderne umetnosti' i njihovim stavovima, koji ne prenose moralne vrednosti i negativno utiču na društvenu sferu. U najmanju ruku takvu umetnost ne treba podržavati, kao maksimum, država mora da interveniše da bi sprečila negativni uticaj na javnu svest.“

Anonimnu grupu autora najverovatnije čine zaposleni Ministarstva kulture i kabineta predsednika Rusije. Ako se ovaj tekst uporedi sa govorom koji je Vladimir Putin održao povodom preuzimanja Krima u Kremlju 18. marta 2014, po izboru reči i opštem tonu može se zaključiti da oba teksta imaju isto poreklo.

Umetnici za Putina

Nedavni događaji pokazuju da „jedinstven kulturno-civilizacijski kod“ nije samo šuplja fraza. Najviše pažnje u zapadnim medijima privuklo je otvoreno pismo u kome zaposleni iz kulturne delatnosti u Rusiji izražavaju svoju podršku „politici predsednika Putina na Krimu i u Ukrajini“. Tekst je unapred formulisan u ministarstvu Medinskog i poslat na adresu svih institucija kulture koje to Ministarstvo finansira: od 14 marta je skupljeno 500 potpisa. Pojedinci su odbili da potpišu ovaj dokument – među njima je direktor Ermitaža Mihail Pjotrovski i budući direktor Boljšoj teatra, dirigent Tugan Sokhiev.

Grigorij Revsin, upravnik ruskog paviljona Bijenala u Veneciji, suspendovan je sa te funkcije, jer mu njegova „aktivna publicistička delatnost“ ne dozvoljava dalje učešće. Međutim, u intervjuu za DW, Revsin je izjavio da suspendovan samo zbog svog stava prema Krimu: „Situacija na Krimu dokazuje da živimo u zastareloj državi, čiji ciljevi se nisu promenili od 19 veka. Nama je i dalje strano evropsko iskustvo novog početka nakon Drugog svetskog rata“, kaže Revsin. Prema njegovom mišljenju, ministar kulture ima veće ambicije od svojih prethodnika: „Medinski želi da prisvoji ideologiju i postane ministar ideologije.“

Sve jači otpor

Ekatarina Degot, poznata ruska istoričarka umetnosti i nova direktorka „Akademije svetskih umetnosti“ u Kelnu, ide i korak dalje: „Trenutno prežvljavamo fašističko-klerikalni prevrat“, kaže ona za DW. „Moramo da učinimo sve što je moguće da bi podržali progresivne snage u zemlji“.

Saradnici Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka izrazili su svoj otpor „predlozima za projekat o osnovama državne kulturne politike“ Ovi akademici i univerzitetski profesori u otvorenom pismu kritikuju kulturnu doktrinu koju planira Medinski: „Ovaj projekat pretenduje da bude sveobuhvatna ideologija, što je protivno članu 13. ustava Ruske federacije.“ Naime, u tom paragrafu stoji da se u Rusiji „priznaje ideološka različitost.“ Njih posebno kopka izraz: „Rusija nije Evropa“: „Nije nikakva tajna da su brojne istorijske ličnosti i najmudrije ruske glave imali potpuno suprotno gledište.“

Autor: Anastasija Botsko / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon