Borba sa kolerom među ruševinama

List Rajniše post prenosi da je, gotovo godinu dana posle katastrofalnog zemljotresa na Haitiju, trećina novca koje je za pomoć toj zemlji izdvojila nemačka vlada još uvek – zamrznuta. To je stranka Zelenih saznala u Ministarstvu za razvoj. Vlada je, naime, za pomoć Haitiju stavila na raspolaganje 37 miliona evra. 25 miliona je već odobreno ili isplaćeno, a za preostalih 12 miliona nema konkretne namene. Ministarstvo prenosi da je u Haitiju teško naći podesne partnere za sprovođenje mera pomoći.

Iz drugih medija saznajemo da u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, kada je reč o sanaciji posledica zemljotresa, zapinje praktično sve što može da zapne. Posle 220.000 žrtava zemljotresa, usred haosa je sredinom oktobra izbila i kolera od koje još i ovih dana umire 60 do 80 ljudi dnevno. Nemačko društvo za tehničku pomoć javlja da i smeštanje ljudi u privremene montažne kuće ne ide kako treba – od 1.500 kuća koje je ta organizacija pripremila, samo njih 800 je isporučeno vlasnicima. Stvar se oteže zbog epidemije kolere, zbog nestabilne političke situacije i nereda koji su tokom poslednjih meseci bitno ometali transport, ali i zbog problema sa uvozom drveta i prevozom građevinskog materijala. Društvo za tehničku pomoć dovozi drvo i cement na jedno centralno mesto, odakle vlasnici budućih kuća moraju sami da ih prevoze na lokacije za gradnju, odnosno sklapanje.

Na sledećoj strani:

Mađarska izdaje evropske vrednosti

Mađarska izdaje evropske vrednosti

Mitelbajeriše cajtung (Regensburg) smatra da „novi zakon u Mađarskoj ruši osnove slobode štampe. Po sili zakona, formira se Savet za medije čiji su članovi vladine marionete – oni će kontrolisati kako javne tako i privatne medije. Traži se uravnoteženo izveštavanje, zabranjuje politička propaganda i preti visokim novčanim kaznama u slučaju da se ti zahtevi ne poštuju. Pomenuti pojmovi su toliko rastegljivi da su otvorena vrata svim mogućim zloupotrebama. Ovaj zakon je pravi skandal. Da li je Mađarska demokratska zemlja? Od pre pola godine, Viktor Orban vlada u Budimpešti sa dvotrećinskom većinom dovoljnom za menjanje ustava. Otada on užurbanim tempom preuređuje državu onako kako to njemu odgovara. (…) Krajnje je vreme da Evropska unija pošalje Budimpešti nedvosmislenu poruku: vi ste upravo počeli da izdajete naš sistem vrednosti…“

I berlinski Tagesšpigel smatra da EU mora da reaguje: „Može li, mora li, Evropa da gleda ovo skrštenih ruku? Stvar je tako ozbiljna da Orban mora da se o tome javno izjasni. Ako je Evropa zajednica vrednosti, kao što se to stalno ističe, onda bi on Evropljanima morao da objasni kako to njegov novi zakon o medijima može biti u skladu sa slobodom mišljenja…“

Na sledećoj strani:

Nemačka pred saobraćajnim infarktom

Nemačka pred saobraćajnim infarktom

A Vestdojče algemajne cajtung (Esen) rezimira vremenske prilike i život u Nemačkoj u poslednje dve nedelje: „Mi volimo beli Božić. Ali, najradije bismo da on, ako može, prođe bez klizavih ulica, kašnjenja vozova i ukidanja avionskih letova. Može li to tako? – Ne može.

No, ova hladnoća daje povoda za razmišljanje o stanju naše saobraćajne mreže. Ova zima će nas skupo koštati, i to ne samo zbog troškova krpljenja rupa u asfaltu. Stara Savezna republika Nemačka je na posleratnim ruševinama sagradila odlične puteve i aerodrome. Šinski saobraćaj nije imao premca u svetu… dok nije došlo ujedinjenje. Sa padom Gvozdene zavese, Nemačka je postala najveća tranzitna zemlja Evrope, u kojoj se u narednih deset godina očekuje povećanje broja kamiona na putevima za 60 odsto. Tome treba dodati da se ljudi u sve većoj meri odlučuju na rad u gradovima koji su kilometrima udaljeni od mesta stanovanja. Opterećenje saobraćajne mreže je, u danima pred praznik, stiglo do krajnjih granica – a i vremenske prilike su dale svoj doprinos.

Odelo nam više nije po meri. Obnova istočne Nemačke se pretvorila u razgradnju zapadne Nemačke, i zato nam danas nedostaje bar 1.000 kilometara auto-puteva, nemamo dovoljno trasa za teretni železnički saobraćaj, niti za regionalni putnički saobraćaj, a 5.000 mostova ima ozbiljne nedostatke. To je povod da se oglasi alarm. Za vladu ova zima mora biti poslednji podsticaj da promeni kurs: investiranje u saobraćaj je osnovni uslov funkcionisanja privrede. (…) Za negu infrastrukture je potrebno više od pukog čišćenja snega. Zarđale saobraćajne mreže moraju biti obnovljene ili nam preti saobraćajni infarkt – i to ne samo zimski.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević