Borba protiv zločina iz mržnje | Evropa | DW | 21.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Borba protiv zločina iz mržnje

Stranci, Jevreji, muslimani, homoseksualci, pa i beskućnici često su žrtve takozvanih „zločina iz mržnje“. U Nemačkoj još nema pouzdanih podataka o broju takvih zločina, ali njih itekako ima.

Nasr Abdelaoj krenuo je na odmor. Želeo je da se par dana bavi kulturom i umetnošću, kao i da se malo opusti. Ali čim je taj 42-godišnji bolničar iz Kelna stigao na glavnu železničku stanicu u Drezdenu, napali su ga neonacisti: „Čuo sam povike i psovke. Okrenuo sam se i iznenada sam video kako prema meni leti pivska flaša“, kaže on. Grupa mladića ga uzela ga je na zub, jer ima kovrdžavu kosu i tamniju kožu. „Mislio sam da sam gotov“, kaže Nasr Abdelaoj. Ipak, toga dana je imao sreće, jer je policijska patrola zaustavila neonaciste.

Prof. Fingerle: Prema žrtvama se u policijskoj stranici često ophode hladno i sa nerazumevanjam

Prof. Fingerle: Prema žrtvama se u policijskoj stranici često ophode hladno i sa nerazumevanjam

Sve više mržnje prema muslimanima i Jevrejima

Napad na Abdelaoja samo je jedan primer nasilja koje motivišu predrasude. U Sjedinjenim Američkim Državama se takvi „zločini iz mržnje“ (Hate Crimes) istražuju već 60 godina. Profesor Mihael Fingerle, koji proučava tu oblast na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu, kaže da u Nemačkoj postoji čitav niz krivičnih dela koja se vrše zbog neprijateljstva prema određenim grupama. Ti delikti se kreću od vređanja i uznemiravanja, preko širenja mržnje, do teških zločina.

Žrtve su najčešće ljudi koji pripadaju određenoj društvenoj grupi, kao što su imigranti, Jevreji, muslimani, homoseksualci, beskućnici, ali i ljudi sa invaliditetom i pripadnici raznih subkultura, na primer pankeri. Međutim, „u takve zločine spadaju i napadi na bankare ili bogataše, ako su motivisani predrasudama“, kaže Fingerle.

Nema pouzdanih podataka o tome koliko se često „zločini iz mržnje“ dešavaju u Nemačkoj. Naime, statistički podaci o kriminalu prepoznaju samo kategoriju „politički motivisanog nasilja“. Ipak, postoje pojedine naučne studije koje ukazuju da su u Nemačkoj rasprostranjeni antisemitizam, neprijateljstvo prema muslimanima i strancima. Doduše, negativna osećanja ne znače automatski i više nasilja.

Bones: U Engleskoj, policija ima mogućnost da označi krivično delo kao 'zločin iz mržnje'

Bones: U Engleskoj, policija ima mogućnost da označi krivično delo kao 'zločin iz mržnje'

Izgubljeno poverenje u policiju i sudstvo

Zločini iz mržnje se u Americi i pojedinim zemljama Evropske unije svrstavaju u posebnu statističku kategoriju. Tako postaje jednostavno utvrditi da li je taj vid kriminala u porastu ili u opadanju. „U Engleskoj, policija ima mogućnost da označi krivično delo kao 'zločin iz mržnje', odnosno, da navede motiv počinioca“, kaže Kerolajn Bones, saradnica u Fingerleovom timu. Uz to, sudije u Velikoj Britaniji mogu da dosude strože kazne, ako utvrde da je delikt motivisan predrasudama.

Mihael Fingerle i njegov tim su, u okviru jednog istraživanja, ispitivali predstavnike grupa koje se nalaze na meti zločina iz mržnje. „Želeli smo da znamo šta je to potrebno ugroženim grupama, kakvu podršku žele od zakona, institucija i društva“, kaže Bones.

Rezultati njihovog istraživanja pokazali su da žrtve zločina doživljavaju nove traume kada odu u policiju. „Prema žrtvama se u policijskoj stranici često ophode hladno i sa nerazumevanjam“, objašnjava Fingerle. Ti ljudi tvrde da ih policajci ne uzimaju ozbiljno.

Istovremeno, serija ubistava grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU) među strancima je poljuljala poverenje u nemačku državu. „Očigledno je da tajne službe nemaju neko posebno znanje, da bi se izborili sa tim zločinima“, kaže Fingerle.

Mustafa: Ti zločini samo su vrh ledenog brega

Mustafa: Ti zločini samo su vrh ledenog brega

Poseban način sakupljanja podataka

Profesor Fingerle se zato za zalaže uvođenje sistematskog praćenja zločina iz mržnje u Nemačkoj: „Potrebna nam je baza podataka u koju bi se zaveli takvi zločini i njihova učestalost, kao i grupe koje su na meti“, kaže taj stručnjak.

Tako će zločini iz mržnje postati vidljiviji, slaže se i Karim Mustafa, predstavnik Centralnog veća muslimana u Nemačkoj. Istovremeno, on smatra da su ti zločini samo vrh ledenog brega: „Imamo ogroman problem koji se tiče svakodnevne diskriminacije, posebno u oblasti obrazovanja, traženja stana ili zapošljavanja“, kaže Karim Mustafa i zaključuje: „Za Nemačku je ključno da se ti problemi prepoznaju i reše.“

Autori: Ulrike Humel / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković