Borba protiv narko-kartela ima svoju cenu

U godišnjem izveštaju o kontroli narkotika Stejt departmenta navodi se da je i u Avganistanu 2008. opalo uzgajanje maka od koga se pravi opijum za 19 odsto, posle dvogodišnje rekordne proizvodnje. Trgovina drogom i uzgajanje maka i dalje je uzrok nemira u nestabilnim južnim avganistanskim regionima, dodaje se u tom izveštaju. Talibanski ekstremisti i druge antivladine snage u Avganistanu imale su u 2008. godini prihode između 50 i 70 miliona dolara od proizvođača opijuma.

I SAD upletene

U američkom izveštaju navodi se 20 zemalja, uključujući i Avganistan, Meksiko i Pakistan, kao glavni proizvođači i tranzitne tačke za narkotike. Od tih zemalja, Mjanmar, Bolivija i Venecuela ne poštuju međunarodne sporazume protiv droge. U oko 60 zemalja, među kojima su i SAD, nalaze se finansijske institucije koje su umešane u transakcije identifikovane kao pranje novca za krijumčare drogom, ističe se u izveštaju.

U borbama za uspostavljanje kontrole nad tržištem droge u Meksiku prošle godine je poginulo 6000 ljudi, a meksički predsednik Felipe Kalderon poslao je hiljade vojnika da se uhvate u koštac sa kartelima droge. Te mere, prema izveštaju, rezultirale su mnogobrojnim hapšenjima ključnih krijumčara droge, otkrivanjem i uništavanjem laboratorija za proizvodnju sintetičkih droga, kao i drastičnim smanjenjem uvoza metamfetamina u SAD. Međutim, one su istovremeno uticale da "kriminalne bande počnu da se bore jedna protiv druge u jagmi za profitom". "Meksički narod plaća veoma visoku cenu zbog organizovanih kriminalnih grupa povezanih sa drogom, koje se međusobno ubijaju", piše u izveštaju.

Glavni diplomata Stejt departmenta za drogu naveo je da ima malo dokaza koji potvrđuju sumnje da bi se nasilje vezano za drogu moglo preliti iz Meksika u SAD. Američke vlasti okončale su prošle nedelje sa 52 hapšenja skoro dvogodišnju kampanju protiv jednog od najnasilnijih meksičkih narkomanskih kartela.