1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Borba EU protiv „ambrozije i stršljenova“

Strane, štetne životinjske i biljne vrste ugrožavaju prirodne vrste u Evropi: Te invazivne vrste mogu biti opasne i po čoveka. Evropska unija (EU) želi da zaustavi invaziju, borbom koja nadilazi nacionalne granice.

default

Ambrozija

Gregerli Manjoki je alergičan na ambroziju. „Na početku sezone polena moje grlo, nos i oči počinju da svrbe. Potom mi je sve lošije. Kašljem. Oči peku i lice otiče”, kaže on.

Između 10 i 15 odsto populacije u Mađarskoj ima alergijske reakcije, kada dođe u dodir sa polenom korova, procena je zdravstvenih zvaničnika. Ambrozija je naročito rasprostranjena u nekim zemljama EU. U Mađarskoj pre svega nastanjuje polja suncokreta.

Ambrozija najštetnija

Tamaš Kemiveš sa mađarskog Instituta za zaštitu biljaka procenjuje da ambrozija nanosi štetu poljoprivredi od 100 miliona evra godišnje.

Janez Potocnik EU Umweltkommissar

Janez Potočnik

Ambrozija, koja potiče iz Severne Amerike, prenosi se u Evropu putem zagađenih poljoprivrednih uređaja i ptičje hrane. Reč je samo o jednoj od 1.500 vrsta koje su opasne i koje treba iskoreniti u Evropi.

Komesar EU za prirodnu sredinu Janez Potočnik najavio je u Briselu da će se 28 država članica obavezati na zajedničke akcije. Širenje stranih, štetnih biljaka, bakterija, gljiva i životinja, ne zaustavlja se na granicama.

“Želimo da zaustavimo širenje unetih stranih vrsta u EU, pre nego što one osvoje Uniju i ovde donesu velike probleme. Članice moraju da identifikuju puteve za rasprostiranje štetnih vrsta i razviju akcione planove”, rekao je Potočnik.

Na listi istrebljenja 50 vrsta

Komesar je najavio bolju koordinaciju akcija iskorenjivanja. Poručivši da dragog rešenja nema, nego da se iskorene sve vrste, koje su već dospele u EU, u protivnom biće samo još više štete. „Moramo da razradimo postojeće sisteme. Već su učinjeni značajni napori na nacionalnom i evropskom nivou”, ističe Potočnik.

Anopheles Mücke schlägt zu

Prenosioci bolesti

Biološka invazija nanosi štetu od 12 milijardi evra godišnje, procene su EK. Naravno da je nemoguće istovremeno iskoreniti sve nepoželjne biljke i životinje. Okvirni plan već postoji, EU želi najpre da iskoreni 50 vrsta, mada lista još nije načinjena.

Dobre šanse da se nađe na listi, pored ambrozije, ima i tigrasti komarac, domorodac Azije, koji je bio prenosnik denga groznice. On se preko južne Evrope širi sve dalje ka severu. Zebraste dagnje i agresivni stršljeni iz Azije, koji ubijaju pčele, nanose ogromnu štetu vrstama u Evropi.

Veoma su štetni i dabrovi, nastanjeni u Evropi zbog svog krzna. Kada je opala potražnja za tim krznom, životinje su jednostavno puštene sa farmi u divljinu. U Italiji, razmnožavanje dabrova nanosi štetu od četiri miliona evra godišnje.

Čovek pa strane vrste

Potočnik naglašava i da je širenje stranih vrsta, posle čovekovog direktnog mešanja u ekološke sisteme, drugi najvažniji faktor za opadanje raznolikosti vrsta. Problem nije ograničen samo na Evropu. Zato su neke zemlje poput Kanade, Australije i SAD već odlučile da zajedno deluju protiv biološke invazije.

Autor: Bernd Rigert / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon