Bolovi u leđima - nacionalna bolest Nemaca?

Postavlja se pitanje: Ako Nemci već imaju problema sa leđima, da li je to zbog toga što su loše građeni? Doktor Markus Neten, genetičar i upravnik Instituta za ljudsku genetiku na univerzitetu u Bonu objašnjava da iako su mnoge bolesti genetski uslovljene, ne možemo tvrditi da su bolesti jednog naroda genetski uslovljene. Medicina ne poznaje naconalne bolesti.

„Postoje bolesti koje su u nekim zemljama rasprostranjenije. Postoje, na primer, različiti oblici infarkta. Infarkt je, kao što znamo, uslovljen brojnim rizičnim faktorima. Građani jedne države mogu biti u proseku deblji neko u nekoj drugoj državi. U Evropi je infarkt češći nego u Aziji.“

U Africi je broj slučajeva infarkta manji. Slično je i sa povećanim krvnim pritiskom. Međutim, afrički emigranati koji žive u Americi izloženi su istim ritičnim faktorima kao i domaće američko stanovništvo.

„Sasvim je jasno da je ovde reč o faktoru koji je povezan sa okolinom u kojoj čovek živi. Genetska konstitucija se ne menja. Gene uvek nosimo sa sobom. Dakle, način ishrane je najverovatnije uzrok mnogih bolesti.“

Bolesti se prenose sa kolena na koleno

Bolovi u leđima, na koje se Nemci žale, dakle nisu genetski uslovljeni. To opet ne znači da nema bolesti koje su strogo vezane za pojedine narode. To su na primer ostrvski narodi, objašnjava dr Neten.

„Neke zemlje ili narodi potiču od male grupe pojedinaca. To znači: Jednom davno je, primera radi, jedna mala grupa ljudi došla u današnju Finsku. Od njih je zatim nastala cela finska nacija. Ti ljudi, koji su doprineli razvoju finskog naroda, nosili su, naravno sasvim slučajno, posebne mutacije.“

Genetske promene su se naslednim putem prenosile na sledeće generacije. Problem nastaje u onom momentu kada ljudi sa genetskim promenama imaju zajedničko potomstvo. U tom slučaju deca potpuno zdravih roditelja mogu imati probleme u razvoju. Ove grupe, koje nose genetski rizik, poznate su i o njima postoje statistički podaci i činjenice. Doktor Norbert Konen, koji radi u timu Instituta za medicinsku istoriju na univerzitetu u Dizeldorfu, govori o svom iskustvu koje je stakao u toku boravka na Filipinima.

„Svaki drugi pacijent se žalio na malaksalost. U početku sam im davao medikamente. Kasnije sam došao do zaključka da su za tu malaksalost odgovorne životne okolsnosti. Ljudi su prali sudove u istom koritu iz kojeg su svinje pile vodu.“

Svaki narod ima svoju dijagnozu

Možda Nemci i nemaju češće bolove u leđima od drugih, već im samo pridaju veći značaj. Doktor Konen to objašnjava na veoma interesantan način.

„Kad nemačko dete dođe kod majke i kaže da ima bolove, majka mu najčešće odgovori: 'Imaš trovanje stomaka, stomak te boli.' Kada francusko dete dođe kod majke i žali se na bolove, ona kaže: 'Jetra ti je obolela.' Ljudi jednostavno veruju da ukoliko puno jedu, doći će do nadimanja jetre. Kada tursko dete dođe kod majke da se žali na bolove, ona mu kaže: 'Tvoj organizam je malo oslabio'.“

Svest o pojedinim bolestima kod pojedinih nacija razvija se joü u detinjstvu. Ako pođemo od te činjenice, onda možda zaista i možemo govoriti o bolestima pojedinih naroda.