Bolje kasnije nego prerano u EU

Zarad opšteg napretka zemalja Zapadnog Balkana, kao i napretka na njihovom putu evrointegracija, bitna je saradnja svih aktera u društvu. Bez saradnje civilnog društva sa onima koji su odgovorni za socijalni mir, kao i bez odgovarajuće političke volje, ne može se doći do pozitivnih promena. U procesu pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU mora postojati znanje i razumevanje o tome kakav se posao zaista obavlja i u čiju korist, izjavila je za Dojče vele, Metka Roksandić, članica Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta i predsednica Kontakt grupe za Zapadni Balkan:

„Pridruživanje EU nije napor zbog EU, to je napor zbog svih nas koji želim da bi stvorili društvo u kome imamo mogućnost boljeg života. Pridruživanje nije samo politički niti tehnički proces. Zato se u taj proces mora uključiti i civilno društvo, kao predstavnik naroda, jer će, pre ili kasnije, promene dotaći svakoga stanovnika zemlje koja je u procesu pridruživanja.“

Zajednička mana Balkana-primena donetih zakona

U regionu Zapadnog Balkana postoji jedan zajednički prioritet, poručuju iz Evropskog ekonomskog i socijalnog odbora. To je implementacija donetih zakona. Iako EU upravo insistira na praktičnoj primeni legislativa, u regionu su primetni veliki propusti u tom pravcu. Tako Srbija ima Ekonomsko socijalni savet, ali prema informacijama Kontakt grupe za Zapadni Balkan, on slabo funkcioniše, a Vlada ne uzima te stvari za ozbiljno. Metka Roksandić objašnjava:

„Čak ako se i potpiše generalni kolektivni ugovor, Vlada kaže da nema para i da kao poslodavac ne može da garantuje novac za plate. To je znak i svima drugima u državi da ako se nešto potpiše nije bitno da li se poštuje ili ne.“

Kada je pak reč o BiH predsednica Kontakt grupe za Zapadnu Balkan Evropskog ekonomskog i socijalnog foruma kaže da je problem u tome što na državnom nivou ne postoji utvrđena zajednička politika zapošljavanja, privrede ili obrazovanja, a u tom slučaju civilno društvo ne može mnogo da postigne.

Nije bitno ko će prvi u Uniju

Iz Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta pozivaju vlade zemalja Zapdnog Balkana da poštuju socijalni dijalog. Potrebno je tako pokazati političku volju i saslušati šta organizacije civilnog društva imaju da kažu. To je posebno bitno u svojevrsnoj „trci“ na Balkanu – ko će biti najbolji i prvi ući u EU. Metka Roksandić, za Dojče vele kaže da sa stanovišta naroda zemalja regiona „nije bitno ko će biti prvi“:

„Bolje je stići i kasnije nego prerano. Ako niste dovoljno spremni za ulazak u EU posledice će biti još strašnije za ljude u industriji, poljoprivredi, uslužnom sektoru. Zato bi bilo dobro da zakoni koji se donose budu u skladu sa dogovorom sa civilnim društvom, kako bi se planirale i predvidele posledice, ali i obezbedila sredstva za implementaciju dogovorenog.“

Iz Evropskog ekomomskog i socijalnog komiteta poručuju i to da su izradili mišljenja o stanju civilnog sektora u svakoj od država Zapadnog Balkana, kao i da će te informacije biti korišćene prilikom izrade izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja u procesu evrointegracija.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: Ivana Ivanović