1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bolje šanse za imigrante u Nemačkoj

Integracija ljudi stranog porekla u Nemačkoj napreduje, pokazuju rezultati istraživanja koje je u Berlinu predstavila državna ministarka i opunomoćenicia nemačke savezne vlade za integraciju Marija Bemer.

ARCHIV - Migranten und Migrantinnen stehen am 01.10.2008 auf einer Treppe im Bundeskanzleramt in Berlin bei der Veranstaltung Deutschland sagt Danke! für ausländische Arbeitskräfte (Zoomeffekt). Der neueste Migrationsbericht wird am Mittwoch (03.02.2010) von Bundesinnenminister de Maiziere (CDU) im Kabinett vorgestellt. Foto: Rainer Jensen dpa/lbn +++(c) dpa - Bildfunk+++

Napredak u ranom obrazovanju, školovanju i stručnom školovanju kao i na tržištu rada

U drugom izveštaju o integraciji - prvi je objavljen pre dve godine - radi se o toku integracionih procesa između 2005. i 2010. godine. Kako završavaju školovanje mladi stranog porekla, kakav je njihov udeo u obrazovanju? A kakav je udeo doseljenika na tržištu rada? Glavno pitanje glasi: u kojoj meri je 16 miliona nemačkih građana iz doseljeničkih porodica uključeno u društveni život ove zemlje?

Ministarka Bemer je govorila o napretku u integraciji poslednjih godina. U mnogim oblastima društvenog života, učešće ljudi stranog porekla se poboljšalo. „To važi posebno za ljude stranog porekla rođene u Nemačkoj. A odnosi se na ključne oblasti integracije - rano obrazovanje, školovanje i stručno školovanje, te tržište rada.“

Obdaništa su važna za učenje jezika

Danas ima mnogo više imigrantskih porodica koje upisuju svoju decu u obdaništa, no, ministarka Bemer zaključuje da je takve dece još uvek manje nego što bi moglo da ih bude, iako je obdanište veoma važno kada je reč o ranom utvrđivanju nemačkog jezika. Prema izveštaju koji je predstavila, broj imigrantske dece upisane u obdaništa se od 2008. do 2010. povećao za 34 odsto, ali je još uvek manji nego kod Nemaca čisto nemačkog porekla. Doduše, tu bitnu ulogu imaju i kapaciteti samih obdaništa u pojedinim saveznim pokrajinama, kao i radno vreme majke - pre svega broj radnih sati nedeljno.

Marika Bemer, opunomoćenicia nemačke vlade za integraciju

Marika Bemer, opunomoćenicia nemačke vlade za integraciju

Pozitivan trend u školama

Prema rečima opunomoćenice nemačke vlade za integraciju, izveštaj pokazuje pozitivan trend među učenicima: broj mladih stranog porekla bez završene škole opao je za 15 odsto. Osim toga, imigranata druge generacije bez završene škole ima duplo manje (2,8 odsto) nego u prvoj generaciji (5,7 procenata).

Osim toga, dalje analize upućuju na zaključak da o napretku u školi ne odlučuje imigrantska pozadina; važniji faktor je socijalno poreklo đaka. Prema rečima Marije Bemer, od velike važnosti je i pitanje da li je jezik kojim se govori u porodici - nemački: „Roditelji moraju biti na visini svoje odgovornosti. Moramo ih jače uključiti u obrazovni rad“.

Pojačati napore na planu stručnog školovanja

Ministarka je naglasila da, i pored pozitivnog razvoja, treba pojačati napore u oblasti školovanja u privredi, gde je udeo imigrantskog podmlatka između 15 i 25 godina u poređenju sa celokupnim stanovništvom još uvek veoma mali - 16 odsto. Istovremeno, udeo mladih stranog porekla u celokupnoj đačkoj populaciji sa završenom srednjom školom se u poređenju sa 2005. godinom povećao za 28 odsto.

I na tržištu rada se primećuje pozitivan trend. Stopa nezaposlenih je među imigrantima opala sa 18,1 odsto u 2005. na 11,8 procenata 2010. godine. Ali, i to je još uvek previše u odnosu na stopu nezaposlenosti celokupnog stanovništva Nemačke.

Problem predstavlja i nepriznavanje stranih certifikata o stručnim kvalifikacijama i fakultetskih diploma. Ministarka Bemer je naglasila da je nedavno doneti zakon o olakšanom priznavanju diploma doneo odlučujući napredak i da predstavlja kamen-međaš integracije.

Premali udeo imigranata u javnim službama

Vladina opunomoćenica za integraciju je ukazala i na to da su imigranti još uvek nedovoljno zastupljeni u javnim službama - gde njihov udeo iznosi nešto manje od 10 odsto.

U pedagoškim zanimanja se primećuje poboljšanje, jer se bitno povećao broj osoba stranog porekla koje rade u obdaništima i školama (povećanje od 21 odsto), srednjim školama (povećanje od 27 procenata) i visokim školama (povećanje: 8 odsto). „I javne službe moraju da odražavaju raznolikost našeg društva. U takvim službama nam je potrebno više imigranata, jer oni imaju ulogu mosta“, naglasila je Marija Bemer. Zato je nemačka vlada počela reklamnu kampanju za više imigranata u javnim službama.

Cilj podjednakog učešća građana stranog porekla još nije ostvarenu mnogim područjima društvenog života, kaže ministarka, ali dodaje da „se stvari razvijaju u ispravnom smeru“.

Autori: Sabine Ripberger / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković