Bolja zaštita za hrvatske radnike u Nemačkoj

Iskustva nakon poslednjih proširenja Evropske unije na istok kontinenta, pokazala su da će, uprkos preprekama, put do nemačkog tržišta rada pronaći i mnogi radnici sa hrvatskim pasošem. Ulaskom u Evropsku uniju i hrvatskim samostalnim preduzetnicima otvoreno je evropsko tržište rada, pa i nemačko i to bez ograničenja koja se odnose na radnike. Ali iskustva proteklih godina su pokazala da mobilnost radnika unutar Evropske unije pruža nažalost šansu i za izrabljivanje radnika koji su često, što zbog neinformisanosti, što zbog nepoznavanja jezika, izloženi prevarama svih vrsta.

Mobilnost po meri radnika!

Toga su svesni i u Nemačkom savezu sindikata (DGB) koji je još pre par meseci započeo projekat "Mobilnost po meri radnika“, koji ima za cilj radnicima iz ostalih evropskih zemalja koji se privremeno nađu u Nemačkoj, da pruži savetodavnu pomoć, na njihovom maternjem jeziku, kako im boravak i rad u ovoj zemlji ne bi ostao u gorkom sećanju.

Prošle sedmice je u Štutgartu predstavljen projekt "Mobilnost po meri radnika - podrška radnicama sa zapadnog Balkana", čime Sindikalni savez Nemačke reaguje na proširenje EU na Hrvatsku. "Tržište rada je ponekad poput Divljeg zapada. Tu prečesto vlada zakon jačeg, dakle poslodavca - jer nedostaju smernice za prava radnika ili se one zaobilaze svim mogućim trikovima. Mi u sindikatima se zalažemo za slobodu kretanja radnika i usluga, ali pod uslovima koji vladaju u zemljama rada", rekao je Nikolaus Landgraf, predsednik sindikata Baden-Virtemberga. "Imamo radnike koji rade u nemačkim klaonicama, za tri evra po satu, zatim vozače kamiona kojima vlasnici na plaćaju dnevnice", kaže Katarina Franković iz Nemačkog saveza sindikata.

Zloupotreba radne snage stranog porekla

Mnogi radnici dolaze u Nemačku gde ih često bez njihovog znanja prijavljuju kao samostalne preduzetnike kako bi poslodavac time zaobišao ograničenje pristupa tržištu rada i socijalna davanja. Kada nastanu problemi radnici često ostaju prepušteni sebi samima. Upravo je za takve slučajeve DGB i pokrenuo svoje savetovalište. Radnici bi kroz informativne kampanje trebalo da budu informisani o svojim pravima pre dolaska u Nemačku.

Iako iskorišćavanja radnika koji ne rade pod "normalnim" okolnostima, dakle sa neograničenim radnim ugovorima sklopljeni direktno sa poslodavcem, ima po svim branšama, DGB ipak izdvaja "najproblematičnije". To su pre svega građevinarstvo, hotelijerstvo i turizam, medicinska nega, klaonice, logistika i prevoz i uslužne delatnosti.

Autor: Nenad Krajcer
Redakcija: Jakov Leon