1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Boljšoj teatar ponovo sjaji carskim sjajem

Nakon šest godina restauracije legendarni Boljšoj teatar 28.10. ponovo otvara svoja vrata. Na gala-večeri u velelepnom zdanju iz 19. veka učestvovaće operske zvezde poput Plasida Dominga, Natali Desaj, Angele Georgiou…

Zdanje staro 235 godina ponovo se otvara

Zdanje staro 235 godina ponovo se otvara

Čuveno zdanje Boljšoj teatra ponovo sjaji starim carskim sjajem. Pompa, sjaj i praznično raspoloženje na otvaranju će zaseniti korupciju i skandale zbog pronevera koje su se smanjivali u preteklih šest godina koliko je trajalo renoviranje. Sa tri godina zakašnjenja kulturni hram Rusije ponovo otvara vrata za publiku. Renoviranje je koštalo pola milijarde evra. Neslužbeno se pominje cifra od jedne milijarde.

Rus, Aleksandar Fedin operski pevač iz Moskve, sada solista Opere u Kelnu, koji je dugi niz godina bio u angažmanu opere Boljšoj teatra kaže da je tamošnja publika jedinstvena u svetu. „Ako te zavole, onda to pokazuju tako da na kraju moraš da se sakrivaš od njih. Nikad na Zapadu nisam doživeo ono što sam doživeo u Boljšoj teatru. Posle svake predstave moj stan je ličio na botaničku baštu. Tamo je tradicija da gledaoci na predstavu nose cveće za umetnike.“

Visoka tehnologija na sceni

Pozlata na lusterima napravljena po starom, srednjovekovnom receptu od mešavine pravog zlata, jaja i votke

Pozlata na lusterima napravljena po starom, srednjovekovnom receptu od mešavine pravog zlata, jaja i votke

Na sceni se nalaze najmoderniji uređaji. Velika scena je ranije imala jedan pod, sada ima dva, jedan za operu i drugi za baletske predstave, koji je mekši i na kome baletski igrači mogu duže da igraju. Baletski ansambl čiju slavu su svetom pronele legendarne balerine Maja Pliseckaja i Galina Ulanova ima 200 baletskih umetnika.

U novom ruhu pozorište će dočekati publiku obasjano kitnjastim lusterima i lampama i ukrašeno pozlatom koja se pravi po starom srednjovekovnom receptu od mešavine pravog zlata, jaja i votke. Kilogrami zlata su upotrebljeni za ukrašavanje zidova, na kojima vise svilene tapiserije, čak je i mebl za fotelje biran tako da podseća na materijal iz 19. veka.

Orkestarska rupa je proširena i u nju može da se smesti 130 muzičara. Za akustiku su bili zaduženi nemački stručnjaci. Jirgen Rajnhold kaže da je stari betonski pod zamenjen novim, napravljenim od drveta iz austrijskih Alpa koje se upotrebljava za pravljene instrumenata.

Alkesandar Fedin kaže da je Boljšoj teatar poseban upravo zbog tradicije i ljudi koji tamo rade: „U moje vreme davale su se predstave stare pedeset godina. To se zove zlatni fond. To je tradicija. Osim toga, svaki član pozorišta, od solista do maske i kostima, svi znaju svaku ulogu. Mi smo bili velika porodica od više od hiljadu ljudi i svi smo se poznavali. To je Boljšoj teatar.“

Jagma za kartama

Boljšoj teater dočekuje publiku u novom ruhu

Boljšoj teater dočekuje publiku u novom ruhu

Pozorište će ponovo biti otvoreno čuvenom ruskom nacionalnom operom Mihaila Glinke, „Ruslan i Ljudmila“. Baletska scena biće otvorena „Uspavanom lepoticom“ u režiji starog majstora Jurija Grigoroviča. Nova uprava pokušava da spreči preprodaju karata koja je takođe deo tradicije starog pozorišta. Oduvek su se za predstave ispred pozorišta stvarali redovi u kojima je publika čekala danima i noćima da kupi karte. Ta situacija se nije promenila.

„U novembru idem da posetim roditelje i morao sam potegnem svoje lične veze i prijatelje da bih nabavio dve karte. Normalna publika u tako kratkom roku, pogotovo sad nakon otvaranja, uopšte ne može da obezbedi karte“, kaže Aleksandar Fedin.

Boljšoj teatar je jedinstven i po tome što se njegovi članovi regrutuju iz vlastitih redova. Teatar ima bolnicu, dečiji vrtić i depoe, radionice koji se nalaze i van samog teatra. Trenutno u pozorištu ima 2000 zaposlenih.

Politička istorija

Renoviranje je, zvanično, koštalo pola milijarde evra.

Renoviranje je, zvanično, koštalo pola milijarde evra.

Boljšoj teatar pored umetničke slave ima i vrlo uzbudljivu političku istoriju. U carskoj Rusiji na sceni su krunisani Aleksandar II, Aleksandar III i Nikolaj II. Posle Oktobarske revolucije 1917. i kolapsa carske imperije, komunisti su želeli da zatvore hram umetnosti kako bi označili raskid sa buržoaskom kulturnom baštinom. Ipak, zdanje je dobilo na istorijskom značaju jer je u njemu zvanično proglašeno osnivanje Sovjetskog saveza 1922. godine.

Zlatni natpis na fasadi renovirana pozorišta podseća na Lenjina i Staljina, koji je dolazio u operu da sluša pojedine arije ali nije sedeo u carskoj loži već na prvoj galeriji zaklonjen zidom jer se plašio atentata.

Autorka: Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković