Bokser koji želi da spase Ukrajinu

Kamera snima Vitalija Klička s leđa dok on čeka svoj nastup. Stoji sam u jednom hodniku moskovske Olimpijske dvorane: miran je, vidi se da je rutiniran. Toga 8. septembra 2012. na programu je 47. meč u njegovoj karijeri. Iz zvučnika trešti pesma „Hell's Bells“ hardrokerskih veterana AC/DC. „Ti si doduše mlad, ali ipak moraš umreti“, peva bend u omiljenoj pesmi 42-godišnjeg boksera koga zovu Dr Čelična pesnica. Sve je gotovo u četiri runde. Borba je prekinuta jer Kličkov protivnik, Nemac Manuel Kar jako krvari. Ukrajinac odnosi još jednu pobedu tehničkim nokautom i ostaje svetski prvak teške kategorije u klasi WBC.

Samo nekoliko sedmica kasnije Vitalija Klička čeka jedna borba drukčije vrste, meč koji bi mogao da promeni njegov život: u nedelju (28.10) Ukrajinci biraju novi parlament, a Kličkova stranka UDAR slovi kao jedan od favorita. UDAR je skraćenica za Ukrajinski demokratski savez za reforme, a igra s doslovnim značenjem skraćenice je naravno svesna asocijacija na sportsku karijeru osnivača i prvog čoveka stranke.

Od sportskog do političkog trona?

Put sina sovjetskog vojnog oficira i učiteljice do svetskog bokserskog trona je bio dug. Vitali Kličko je rođen 1971. godine u centralnoazijskoj Republici Kirgistanu. Bokserske rukavice je prvi put navukao s 13 godina. Prvo se okušao kao kik-bokser, otišao u SAD i više puta osvajao titulu svetskog prvaka. Tek nakon toga je počela njegova karijera profesionalnog boksera. 1996. godine se sa svojim mlađim bratom Vladimirom preselio u Nemačku odakle su se i jedan i drugi vinuli u vrh svetske bokserske scene. Svoj san da zajedno dođu u posed svih važnih šampionskih pojaseva u teškoj kategoriji su ostvarili 2008.

„Politika – dobra, sport – odličan – kao kod pravog Klička“ – ovaj propagandni slogan u reklami za jedan nemački bulevarski list je, međutim, pomalo pretenciozan. Vitali Kličko se do sada, naime, ne može pohvaliti nikakvim velikim političkim uspesima. Svoj interes za politiku obznanio je još 2004. godine kada je za vreme Narandžaste revolucije stao na stranu prozapadno orjentisanog ukrajinskog predsedničkog kandidata Viktora Juščenka i kasnije postao njegov savetnik. Pokušaj da kao čelnik jedne stranačke koalicije uđe u ukrajinski parlament je propao, kao i njegov pokušaj da postane gradonačelnik Kijeva. Uspelo mu je samo da s jednom frakcijom uđe u gradsko veće.

Sada bi konačno mogao da ostvariti i prvi veliki politički uspeh. 2010. godine je ime svoje malo poznate stranke Nova zemlja promenio u UDAR – nakon toga mu se popularnost u Ukrajini utrostručila. Birače pokušava da privuče s jednostavnom porukom: „Vreme je za UDAR“, a svoju stranku vidi kao stranku „desnog centra“. Ankete kažu da Kličko mnoge sledbenike nalazi u redovima mlađih birača u gradskim sredinama. Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja Kličkova stranka je s 15 odsto odmah iza drugog najjačeg političkog tabora u zemlji, stranke Domovina bivše premijerke Julije Timošenko koja trenutno sedi u zatvoru. Vladajuća Stranka regija trenutno prema anketama iza sebe ima 23 posto biračkog tela. 

Napeti odnosi s opozicijom

Analitičari poput Vinfrida Šnajder-Detersa vide ključ Kličkove popularnosti u čežnji za novim licima u političkom životu zemlje. U Kličku, smatra bivši šef kancelarije fondacije Friedrih Ebert u Kijevu, ljudi vide alternativu političarima starog kova kojima su mnogi Ukrajinci razočarani. On, međutim, ukazuje na sumnje u to koliko je Kličkova stranka stvarno „nova“: na izbornoj listi UDAR-a stoje imena nekih poznatih političara koji su bili na vlasti još kad je Juščenko bio predsednik.

Činjenica da je Kličko svoje milione u inostranstvu zaradio doslovno vlastitim rukama takođe igra važnu ulogu u predizbornoj kampanji, smatra Šnajder-Deters. U zemlji kao što je Ukrajina gde političari uglavnom slove kao korumpirani soj, Kličko uživa ugled „čistunca“. Nemački analitičar ga upoređuje s Arnoldom Švarcenegerom koji je bio guverner Kalifornije: „Kad Amerikanci mogu da izaberu glumca za jednu čelnu političku funkciju, zašto Ukrajinci ne bi jednog sportistu?“

Onaj ko zaviri u Kličkov izborni program pronaći će tamo opšta mesta o „suzbijanju korupcije“ ili „evropskom standardu života“. Nema nikakvih navoda o mogućem pristupu Ukrajine Evropskoj uniji ili približavanju Rusiji. „Kličko želi da zadovolji sve“, kritikuje ga jedan kijevski kolumnista. Sam bokser s političkim ambicijama svoj cilj vidi u skidanju Janukoviča sa vlasti. Sam sigurno neće moći da pobedi Janukoviča i njegovu stranku, a problem je što je njegov odnos s koalicijom Ujedinjene opozicije prilično napet. Kličko je, naime, odbio da pristupi koaliciji kojom dominira stranka Julije Timošenko. Odbio je i ponudu da potpiše koalicioni ugovor pre izbora.

Autori: Roman Gončarenko / Dunja Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević