Boko Haram ne bira ciljeve | Politika | DW | 21.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Boko Haram ne bira ciljeve

Nigerija sve više tone u haos. Brojni napadi izvršeni proteklih dana i otmica više od 100 učenica uzdrmali su tu afričku zemlju. Teroristička grupa Boko Haram napada na sve strane i nikoga ne štedi.

Sudbina 84 učenice, koje su islamisti oteli u Nigeriji, i dalje je neizvesna. Od ukupno 129 otetih, njih 45 je uspelo da pobegne pobjeći. Učenice su prošlog ponedeljka otete iz jedne škole u severoistočnoj nigerijskoj saveznoj državi Borno. U jednom kratkom videu, lider islamističke grupe Boko Haram tvrdi da ta grupa nije izvršila otmicu, dok istovremeno priznaje odgovornost za bombaške napade u kojima je poslednjih dana stradalo stotinak ljudi.

Svi su na meti

Predsednik Nigerije Gudlak Džonatan ponovio je da je Boko Haram privremeni problem, koji će nigerijske vlasti rešiti. Međutim, privremeni problem odneo je 1.500 života samo u prva četiri meseca ove godine. Islamisti Boko Harama, grupe koja je deo terorističke mreže Al Kaide, već pet godina terorišu stanovništvo na severu najmnogoljudnije afričke zemlje. Teror u Nigeriji je nakon najnovijih napada u višestrukom pogledu dostigao nove dimenzije. „Model napada se promenio“, kaže Jahaja Šinku, stručnjak za bezbednost i bivši major nigerijske vojske. On za DW obrazlaže da se učestalost napada povećala te da se pogođeno područje sa severoistoka proširilo na glavni grad i druga područja u Nigeriji.

Dramatična promena pri tome je da se napadi vrše neselektivno. „Nije više vidljiva nikakva ideološka linija pri izboru ciljeva“, kaže Hildegard Berent-Kigozi, šefica ureda fondacije Konrad Adenauer u Abudži. Dugo su napadi Boko Harama bili uglavnom usmereni protiv predstavnika nigerijske države, odnosno političara, vojske, policije ili protiv škola. Nedavno su međutim više puta napadana i sela na severu i pri tom ubijani i seljani koji su muslimani.

Nigeria Soldaten

Vojska uglavnom nemoćna

Ni u napadu od ponedeljka na autobusku stanicu u Abudži (70 mrtvih) ne može se uočiti motiv „osim namere da se generalno destabilizuje Nigerija“, kaže Berent-Kigozi. „Svaka teroristička grupa s ideološkim zahtevima bi postala neverodostojna takvim napadima.“ Cilj očigledno nije ispunjavanje konkretnih političkih ili religioznih zahteva, već da cela zemlja potone u haos, dodaje naša sagovornica.

Teorije zavere

Dve velike stranke Nigerije, Džonatanova Demokratska narodna stranka (PDP) i opoziciona Stranka svih nigerijskih naroda (ANPP), već duže jedna drugoj prebacuju da teror, koji sprovodi Boko Haram, politički iskorišćavaju i čak podržavaju. Predsednik je već u prošlosti uputio na zaveru koja navodno ima za cilj da oslabi njegove šanse na ponovnim izborima na tu funkciju naredne godine. Početkom ove godine je otpustio celokupno rukovodstvo vojske i ministra obrane, koje je okrivio za nasilje koje se širi.

Predstavnici opozicije su, s druge strane, vladu optužili da je odgovorna za teror u zemlji. Navode da se time otežava učestvovanje na izborima većinski muslimanskog stanovništva na severu. I bivši major Jahaja Šinku sluti da postoji povezanost između novog talasa terorizma i predsedničkih izbora, koji bi trebalo da se održati početkom sledeće godine. Šinku dodaje da će biti teško za izbornu komisiju da radi u terorom pogođenim područjima, jer će se mnogi plašiti za svoj život.

Polarizacija društva

Nijedna teorija o tome zašto se sada proizvoljno sprovode napadi i ko ih naručuje nije se mogla dokazati. U Nigeriji nije jasno ni koji su uzroci, a ni koji odgovarajući način za suzbijanje terora, kaže Berent-Kigozi. Ali ono što je jasno su, navodi ona dalje, posledice tog terora po društvo. Dolazi do sve već polarizacije među stanovništvom u zavisnosti od toga kojoj grupi pripadate, kaže Berent-Kigozi. Naime, u Nigeriji ima gotovo jednako muslimana i hrišćana.

Fahndungsfoto Abubakar Shekau

Poternica za Abubakarom Šekauom, liderom Boko Harama

„Za jedne je stvar jasna: 'To su sve islamski ekstremisti, to je sve Boko-Haram!'. A za druge to ni u kojem slučaju nije tako jasno. Jer ne veruju da bi islamisti ubili vlastitu 'braću' muslimane. Nadam se, doduše, da će napad u Abudži Nigerijce sada ujediniti u borbi protiv terorizma, ali se plašim da će se društvo umesto toga dalje polarizovati“, dodaje Hildegard Berent-Kigozi za DW.

Autori: Maks Borovski / Marina Martinović (kna, epd, afp, dpa)
Odg. urednik: Nemanja Rujević