Bojkot Olimpijade nakon prolivanja krvi na Tibetu?

Kineska vojska je demonstrante na Tibetu doskora držala u šahu. Sada, par meseci uoči Olimpijade, potekla je krv. Većina nemačkih političara smatra da bojkot sportista iz celog sveta ne bi bio naročito produktivan. Kada je reč o bojkotu Olimpijskih igara, komentari su različiti.

"Frankfurter Rundšau" se nada da još uvek postoje šanse za okončanje eskalacije nasilja. Za razliku od narodnog ustanka u Burmi, koji je svet morao da posmatra skrštenih ruku, na Peking se može izvršiti pritisak. Međunarodna zajednica mora jasno da kaže da krvavo gušenje protesta u Tibetu može dovesti do bojkota Olimpijskih igara. Za Kinu bi to bio gubitak obraza i dugoročnog poverenja sveta. Kineskom rukovodstvu svet neće oprostiti još jedan masakr."

Komentator "Zidojče Cajtunga" iz Minhena se pita: "Kako ostatak sveta treba da reaguje na brutalnost Pekinga i sabotažu olimpijske ideje? Bojkot Olimpijade, koji nakon prolivene krvi na Tibetu predlaže američki glumac Ričard Gir, u stvari niko zaista ne želi. To nije fer, ne samo prema sportistima koji su naporno radili na pripremama i sanjaju o medaljama. Bojkot bi značio i konačno odustajanje od dobrih uticaja koje podstiču Olimpijske igre."

"Handelsblat", koji izlazi u Diseldorfu, piše: "Kina želi uprkos napetosti u Tibetu da se održe Letnje igre, čemu se nije usprotivio čak ni Dalaj lama. Ipak pitanje je da li bi Kini tako brzo trebalo oprostiti krivicu. Moguće je da bi pretnja bojkotom izazvala solidarnost u narodu, ali onda bi Peking još lakše mogao da brani tezu o Tibetanskoj zaveri. S druge strane takva pretnja ima delotvornu političku moć od koje ne bi trebalo prebrzo odustati."

"Štutgarter Cajtung" smata da će Kina dugo morati da radi na tome da bi svetu dokazala svoj miroljubivi razvoj. Sada užasnuti i sa stidom ćute svi koji poštuju zemlju i njene ljude. Ali ako je neophodno - i sa đavolom se mora razgovarati, rekao je Vili Brant kada je sa Sovjetskim savezom pregovarao oko Istočnih ugovora. Ako bi se Olimpijske igre sada bojkotovale, Kina bi se iz inata zatvorila, umesto da se i dalje otvara prema svetu."

Nemačka štampa posebnu pažnju posvećuje nemačko-izraelskim odnosima. Sada je kancelarka u Izraelu.

"Frankfurter Algemajne Cajtung" pod naslovom "Nova srdačnost" piše da je Angela Merkel jedna od najomiljenijih evropskih političarki u Izraelu. "FAC" podseća da nije uvek bilo tako, i da su u prošlosti Nemci, kao i Palestinci, bili na začelju liste omiljenih, od čega su profitirali Amerikanci, Francuzi i Britanci. Još samo pre nekoliko godina, u Izraelu je bilo teško učiti nemački. U međuvremenu je interesovanje postalo tako veliko da Geteov institut nudi nastavu nemačkog jezika."

Nedeljnik "Špigel" u današnjem izdanju piše o bezuslovnoj bliskosti sa Izraelom kao partnerom - u dobrim i lošim danima. Čak i i onda kada čini greške. Pola kabineta nemačke savezne vlade je ove nedelje u Jerusalimu. To je odraz naročitog poverenja koje je kancelarka Angela Merkel izgradila sa Izraelskom vladom, konstatuje Špigel, ali postavlja i pitanje: "Da li tako velika solidarnost sa Izraelom koristi i mirovnom procesu na Bliskom Istoku?"