Bogati južni Evropljani, siromašni Nemci? | Evropa | DW | 12.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bogati južni Evropljani, siromašni Nemci?

Da čovek ne poveruje: Nemci, koji nose najveći teret pri spasavanju evra, daleko su siromašniji od, na primer Kiprana, Španaca i Italijana. Tako pokazuju podaci istraživanja Evropske centralne banke. Da li je baš tako?

Nemačka vlada, nakon celog uzbuđenja oko Kipru, smatra da je bila u pravu kada je ostala čvrsta u zahtevu da bogati na toj ostrvskoj zemlji učestvuju u spasavanju od bankrota. U suprotnom, građani Nemačke negodovali bi protiv finansijske pomoći Kipru, navodi se u vladinim krugovima. Prema rezultatima istraživanja koje za urađeno za potrebe Evropske centralne banke, Kiprani su u proseku tri puta bogatiji od Nemaca.

Nacionalne banke ispitale su ukupno 62.000 domaćinstava iz 15 zemalja evrozone o njihovom imovinskom stanju. Od ukupno 17 članica evrozone, u istraživanje nisu bile uključene damo Irska i Estonija. U obzir su uzete ušteđevine, nekretnine i/ili automobili, sve to je sabrano, a dugovi oduzeti.

Spasavaju jug i moraju zato da plaćaju veće poreze

Rezultati su sledeći: domaćinstva u kriznim zemljama u proseku raspolažu većom imovinom od domaćinstava u solidnim zemljama severne Europe, koje za akcije spasavanja rizikuju svoje čvrste bonitete.

Pogledajte video 04:41
Trenutno na programu
04:41 min

Kiprani – ostavljeni na cedilu

Prema tom istraživanju, na drugom mestu u evrozoni nalazi upravo spasena državica Kipar, sa prosečnom neto imovinom od 670.900 evra po domaćinstvu. Bogatiji su samo Luksemburžani. Na petom i šestom mestu našle su se dve velike zemlje u krizi – Španija i Italija, sa prosečnom imovinom po domaćinstvu od gotovo 300.000 evra. To je mnogo manje nego u zemljama koje se nalaze u vrhu te liste, ali i mnogo više od onoga što Nemci mogu da nazovu „svojim“. Sa 195.000 evra imovine po domaćinstvu, Nemačka se nalazi na devetom mestu, iza Austrije i Francuske. Nemce teško da može da uteši činjenica da dve saveznice pri spasavanju evra, Holandija i Finska, imaju još lošije rezultate nego Nemačka.

Drugim rečima: severni Evropljani preuzimaju garancije za kredite pomoći pa će, pod određenim okolnostima, uskoro možda čak morati i da plaćaju veće poreze kako bi južnoevropske zemlje izvukli iz krize i kako bi se sačuvala monetarna unija.

Detaljnija analiza istraživanja

Koliko god na prvi pogled skandalozno zvučali rezultati istraživanja, potrebno ih je još jednom detaljno analizirati. Istraživanje, na primer, nije uzelo u obzir visine penzija i prava koja građani imaju kada je u pitanju državni penzioni fond. Upravo ta prava su u Nemačkoj velika. Prema navodima Nemačke centralne banke, to je veoma važan razlog zbog kojeg mnogi Nemci ne vide potrebu da se imovinski na neki drugi način obezbede, odnosno osiguraju za sebe neku imovinu.

Dobre i sigurne penzije prednost Nemačke

Dobre i sigurne penzije prednost Nemačke

Istraživanje dodatno relativizuje činjenica da je važnu ulogu pri proceni imovine građana igralo posedovanje nekretnina. Dok u Španiji, na primer, procenat onih koji imaju sopstvenu kuću ili stan iznosi 83 odsto, u sopstvena četiri zida živi samo 44 odsto Nemaca. To je na jednoj strani zbog toga što su nemačke banke svesnije rizika, pa prilikom odobravanja kredita za nekretnine veliku pažnju poklanjaju udelu privatnog kapitala i bonitetu onoga koji kredit uzima. S druge strane, životni stav Nemaca se poslednjih decenija promenio. Mlade porodice se više ne sele na selo, već ostaju u velikim gradovima, gde plaćaju stanarine. Osim toga, za taj manji procenat vlasnika nekretnina, delom je odgovoran i sve veći broj jednočlanih domaćinstava.

Glavna poruka ostaje da su južni Evropljani bogatiji

Dok u Nemačkoj plaćanje stanarine nije nužno znak siromaštva, u zemljama poput Španije ni vlasništvo vlastite kuće ili stane ne znači nužno bogatstvo. Jer u nekim zemljama evrozone tržište nekretnina je „puklo“. Dakle, onaj ko je tokom „buma“ kupio neku nekretninu, sada je u opasnosti da kreditne dugove više neće moći da vrati. Pored toga, podaci Evropske centralne banke za Španiju su iz 2008. godine. Od tada su cene nekretnina pale za 40 procenata.

Međutim, iako su neki podaci u međuvremenu zastareli i možda nisu sveobuhvatni, u osnovnom zaključku istraživanja ništa se ne menja, i on glasi: u južnoj Evropi postoji velika privatna imovina, iako su mnoge te zemlje visokozadužene. Zato se od vlade u Berlinu može očekivati da ni u budućnosti neće odustati od svog stava da zemlje u krizi dobiju finansijsku pomoć, ali samo uz stroge uslove.

Autorke: Žang Danhong / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video