Bog u Beloj kući

Sjedinjene Američke Dražave su bez sumnje najreligioznije od svih razvijenih industriskih zemalja. Dve trećine svih Amerikanaca sebe smatra religioznim. Većina se moli svakodnevno, čak i u javnosti i veruje u život posle smrti. Treba li se onda čuditi, da vera igra važnu ulogu u politici?

Zapravo treba. Jer odvajanje države i crkve spada u temelje američkog ustava. Alen Volfe, stručnjak za religije laže:

“ Podela držve i crkve je u Americi netaknuta. I to zato što vera od toga profitira. U Evropi imamo državne religije i one izumiru. “

Ipak je dolaskom Buša na vlast, religija ušla u Belu kuću u jednoj novoj dimenziji. I pre nego što je započeo svoj “krstaški pohod na “osovinu zla” religija je postala važan element. Tako je još 2000- te godine postavio poverenika za versko- socijalna pitanja. Time je državu oslobodio od dela njenih socijalnih zadataka. To mu je, medjutim, gledano iz današnje perspektive, tek delimično uspelo, smatra Vilijam Galston sa instituta Bukings.

“ Mislim da je to preuveličano. Puno ljudi veruje da su rezultati tog pokušaja bili skromni. Kao uvek u politici i ovde treba razlikovati stvarnost i retoriku. A stvarnost je ta da je veliki deo socijalnog rada u Sjedinjenim Državama oduvek bio u rukama verskih organizacija. Inicijativa predsednika ga je još malo povećala, ali slika tog sektora se nije bitno izmenila.”

A šta je sa religioznošću samog predsednika? Buš praktikuje baptističku veru. Postao je religiozan veoma kasno, kada je ostavio alkohol. Novinarima naglašava da je podsticaj dobio od “više sile”. Sa takozvanom “osovinom zla” je u realnu spoljnu politiku uveo metafizičku kategoriju. Mnogi analitičari zbog toga u njemu vide skoro verskog fanatika.