Bog – da. Crkva? Ne, hvala!

Prema rezultatima istraživanja koje je među mladima u Nemačkoj sprovela naftna kompanija „Šel“ (Shell), vera u Boga važna je za 27 odsto osoba katoličke i 23 procenta osoba protestantske veroispovesti. Britansko-holandski naftni gigant za ta istraživanja sprovedena 2010. godine angažovao je nezavisne institute širom Nemačke. U okviru studije ispitano je 2.500 mladih osoba kojima su postavljana pitanja o njihovim verskim i vrednosnim predubeđenjima. Mnogi od njih sumnjaju u svoju veru – čak i oni koji su aktivni u Crkvi.

Jana Flajšhauer (15) aktivno učestvuje u radu svoje protestantske zajednice. Na misama čita biblijske tekstove i vodi susrete dece i mladih. Ali, u isti vreme objašnjava: „Ja zapravo ne verujem u Boga. Važna mi je zajednica.“ Ona rado odlazi na mise ekumenske zajednice iz Taicea koje se u njenoj verskoj opštini održavaju jednom mesečno. Reč je o misama sa meditativnim pesmama te francuske zajednice. Naročito joj se dopadaju godišnji ekumenski susreti: „Baš bih želela da odem tamo.“

Bitno je zajedništvo

Iskustvo zajedništva mnogi mladi povezuju sa Crkvom, kaže Kristine Ulman. Ona je referentkinja akademije „Sinus“ u Berlinu koja se u jednom istraživanju sprovedenom u aprilu ove godine bavila načinom razmišljanja i životnim gledištima osoba u uzrastu od 14 do 17 godina. Mnogi od njih imali su pozitivna iskustva na nastavi veronauke. „Oni uvek ističu iskustvo zajednice“, kaže Ulman.

Ta teološkinja ukazuje na da pitanje vere interesuje mnoge mlade ljude, jer su oni u potrazi za smislom. Ipak, takozvani „eksperimentalistički hedonisti“ (nekonformisti usmereni na trendove, zabavu i život „sada i ovde“), kao i „ekspeditivci“ (osobe koje se veoma oslanjaju na digitalnu tehnologiju, a važni su im „lajfstajl“ i uspeh) smisao radije traže sami. „Njima je vera zanimljiva ako je institucionalizovana u što je manje mogućoj meri, dakle da je što manje povezana s Crkvom.“

Crkva mora da se promeni

To je nezgodno područje za ljude poput Dirka Tenclera. On je predsednik Saveza nemačke katoličke omladine (BDKJ). Savez je jedna od institucija koje su od akademije „Sinus“ naručile istraživanje načina razmišljanja i životnih stavova mladih. Tencleru je drago to što vera i transcendencija još uvek zanimaju mlade ljude. Međutim, ipak smatra da Crkva do mladih više ne dopire: „Tradicionalne načine prenošenja crkvene nauke treba doraditi. Vidimo da je Crkva kao institucija dosegla određenu granicu.“ Tencler otvoreno priznaje da je konzervativni imidž Crkve velika prepreka u radu s mladima, naročito kada je reč o ljudima koji joj nisu tako bliski: „U takvim slučajevima izgledi su nam loši. Tu moramo nešto da promenimo.“

„Ja sam… nešto“

Jedan od rezultata studije akademije „Sinus“ jeste to da mlade interesuju samo određeni projekti vezani za Crkvu. To je bio slučaj i kod Johena Lamersa (17) i Ines Hendel (21). Oni, naime, pevaju u crkvenom horu koji cele godine priprema nastup s repertoarom aktuelnih hitova. Ines se naročito sviđa to što mladi sve organizuju sami. „I za kraj onda predobar koncert! Ma, odlično“, kaže ta studentkinja. Ines je katolkinja, ali to za ovaj projekt koji inače organizuje protestantska zajednica nije ni bitno. Još uvek nije sasvim sigurna da li veruje u Boga. „S Katoličkom crkvom nisam baš na 'ti', a bogami ni sa Protestantskom. Ja sam… nešto“, rekla je Ines prasnuvši u smeh.

Johen Lamers u horu peva tri godine. On veruje „u Boga koji sve štiti“. Aktivan je kao animator na dečjim misama, a da ode nedeljom u crkvu. To je među tinejdžerima je manje-više izuzetak. Slična iskustva ima i Jana (15). Ona kaže da njeni školski drugovi ponekad zbunjeno reaguju kad saznaju za njen angažman u Crkvi: „Kako to misliš da si već krštena? Pa šta onda još radiš u Crkvi?“ Jana živi u Hanoveru, a tamo angažman u Crkvi nije toliko neuobičajen kao na istoku Nemačke. Tamošnjoj omladini religija gotovo uopšte nije bitna.

Autori: Mihael Holenbach / Marko Bašić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković