Blokadom Gugla do ″slobodnog interneta″? | Mozaik | DW | 19.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Blokadom Gugla do "slobodnog interneta"?

Jedan francuski internet provajder nedavno je odlučio da blokira Guglove reklame. To je oživelo debatu o tome ko bi trebalo da plati za podatke objavljene na internetu – provajder ili Gugl? Diskusija i dalje traje.

default

Blokada interneta

Nekoliko dana pretplatnici francuskog internet servisa „Fri“ (Free), mogli su da gledaju video na „Jutjubu“ (YouTube) i koriste „Gugl“ (Google) bez obaveze da gledaju reklame. Za mnoge korisnike svetske mreže – internet bez reklama je dobrodošla promena. Ali, potez drugog najvećeg provajdera u Francuskoj, nema veze sa zadovoljavanjem potreba potrošača. Kao i mnogi drugi provajderi, u toj kompaniji veruju da nije fer da Gugl zarađuje novac od reklama, dok provajder snosi troškove prenošenja saobraćaja kroz mrežu.

„Fri“ odlučan da se dogovori sa Guglom

Französischer Internetanbieter Free

Free

Prošle godine, Gugl se dogovorio sa Orandžom (najvećim provajderom u Francuskoj), da plati deo njegovog saobraćaja. Mesecima je Fri pokušavao da pregovara sa Guglom o sličnom sporazumu, tako što je značajno ograničavao količinu saobraćaja u periodima kad je poseta najveća. Ovo je otežavalo korisnicima Fri-ja da gledaju video sadržaje na Jutjubu tokom tog perioda.

Prošlog četvrtka, u pokušaju da pomeri stvari, Fri je objavio dodatak za softver za svoje rutere, koji instalira blokirajući element. “Ovo je prvi put da bilo koji veći provajder, bilo gde instalira blokirajući element”, kaže se u članku tehnološkog informativnog internet sajta „Ars tehnika“. Do sada, blokiranje reklama rađeno je na nivou pretraživača.

U ponedeljak, Fri je privremeno ukinuo blokadu Guglovih reklama. Ali je njegova akcija ubrzala sastanke sa francuskom vladom i drugim akterima u ovoj industriji. Dalje, regulator telekomunikacija u Francuskoj, ARCEP, objavio je da će istraživati pokušaje Frija da ograniči saobraćaj na Jutjubu tokom perioda kada je poseta najveća.

Gugl mudro ćuti

Google Data Center in Oklahoma

Guglov centar u Oklahomi

Blokirajući reklame Gugla, Fri je rizikovao da dođe do mrtvog hoda. „Da ovo nisu oborili, vrlo je izvesno da bi Gugl mogao da ograniči njihove usluge“, kaže Entoni Mulen, analitičar u istraživačkom centru „Forester“.

Do sada Gugl ništa nije preduzeo protiv Fri-ja. Ali bi to verovatno uradio, da je Fri nastavio da blokira njegove reklame. Francuski informativni kanal BFM TV procenjuje da bi Gugl mogao da izgubi skoro pola milijarde evra godišnje ako bi Fri opet uključio svoj sistem za blokiranje – to je trećina njihove zarade u Francuskoj. Ali provajder nije prekršio zakon. Njegovi pokušaji da blokira Guglove reklame nisu pokriveni zakonom Francuske, rekla je u intervjuu dnevnom listu „Le Figaro“ Fleur Pelerin, u ministarstvu ekonomije nadležna za „digitalno poslovanje“.

Ona je pokazala razumevanje za provajdere, koji misle da plaćaju previše kompanijama kao što je Gugl, da bi imali saobraćaj. Ipak, malo je izvesno da će blokiranje reklama ostati na ruterima provajdera Fri, smatra Šarlot Dejvis, analitičaka telekomunikacija u Ovumu. "Najverovatniji ishod je da će Fri održati ovu funkciju, ali će blokada funkcionisati tako što će potrošači moći da izaberu ako to žele,“ kaže ona.

Neko će morati da plati

Microsoft Windows Google Symbolbild

Guglovo poslovanje pod lupom

Za sada, sve se svodi na neutralnost – princip po kom provajderi i vlada sve podatke na internetu tretiraju isto. Ovu ideju podržava i EU, a ponovo je postavljena i na konferenciji Internacionalne telekomunikacione unije u Dubaiju.

Ali širokopojasni internet zahtevi rastu kako sve više korisnika gleda veći broj video sadržaja na internetu i očekuje bolji kvalitet. Gugl i druge slične kompanije, možda će morati da se dogovore sa provajderima, da im kompenzuju bar deo saobraćaja – kako se Gugl već dogovorio sa Orandžom u Francuskoj.

U suprotnom, korisnici će morati da podnesu deo troškova, tako što će morati da plate pristup video sadržajima.

Diskusija će potrajati

Teško je reći kako će se razvijati debata o tome ko plaća podatke, ali iskustvo kako se internetu pristupa mobilnim uređajima može poslužiti kao primer. U početku, korisnici su imali neograničen pristup internetu na mobilnim telefonima u Nordijskim zemljama i u Azijsko-pacifičkom regionu, ali Dejvis kaže da se to promenilo onda kad su mobilni operateri shvatili da je to bilo previše skupo.

Danas, ljudi na svoj širokopojasni internet gledaju kako na slavinu, koju mogu da odvrnu kad god požele – za razliku od mobilnog interneta, koji ima ograničen kapacitet, kao boca vode, kaže Mulen iz istraživačkog centra „Forester“.

Malo je verovatno da će ovaj ležerni stav ostati. Neko će morati da plati cenu rasta saobraćaja koji se šalje na internet. „To nije diskusija koja će prestati. Nije nešto što je ograničeno kao pojava samo francuskog tržišta“, kaže Dejvis.

Autor: Čiponda Čimbelu / Ana Bogavac
Odg. urednik: Jakov Leon