Blokadama do svojih prava?
2. mart 2018.
Bivši borci Armije Republike Bosne i Hercegovine i Hrvatskog veća odbrane blokirali su ključne saobraćajnice u Federaciji BiH. Oni traže rešavanje pitanja finansiranja boračkih udruženja, registra bivših boraca i boračkog dodatka. Uoči 1. marta, Dana nezavisnosti BiH, blokirani su granični prelaz Bijača i saobraćajnice kod Sarajeva, Zenice, Žepča, Doboja i Tuzle. Zbog toga su se formirale kilometarske kolone na izrazito niskim temperaturama, što je izazvalo nezadovoljstvo mnogih putnika.
Predstavnici bivših boraca koji su blokirali saobraćajnice, nisu se odazvali pozivu premijera Federacije Fadila Novalića i resornog ministra Salke Bukvarevića da razgovorom u federalnim institucijama rešavaju probleme, pa su vlasti najavile policijsku intervenciju. Demonstranti su indirektno optuženi za „veze sa određenim političkim krugovima“. Blokade su u međuvremenu prekinute, osim na petlji Šićki Brod u Tuzli, gde se i u petak (2.3.) nalazilo oko stotinu bivših boraca. U petak je, na sat vremena, ponovo bila blokirana i raskrsnica magistralnih puteva kod Karuše, u opštini Doboj-Jug, a bivši borci tvrde da su se na taj korak odlučili u cilju podrške kolegama u Tuzli.
Problemi stari dvadeset godina
Sociolog, prof. dr Srđan Vukadinović podseća da problem boraca dvadeset godina tinja u bosanskohercegovačkom društvu i da ga vladajuće elite od slučaja do slučaja guraju pod tepih ne želeći otvoreno da govore o ključnim problemima koji tište tu populaciju. „Značajan broj bivših boraca u BiH je socijalno, ekonomski, politički i zdravstveno marginalizovan. Većina bivših boraca je nezaposlena i živi od minimalnih boračkih dodataka. Mnogi bi želeli da rade, ali im to nije sistemski omogućeno“, kaže Vukadinović.
Registar boraca je, dodaje, posebna priča. „Među časnim i poštenim ljudima, patriotama koji su se iskreno borili za BiH, uvukao se i veliki broj onih koji nemaju boračku reputaciju. To je ključni problem. Kada bi se u registru našli samo oni koju su stvarno učestvovali u borbama, koji su bili na linijama fronta, onda bi se i njihova boračka primanja uvećala što bi rešilo značajan broj problema koji ima ta populacija“, objašnjava Vukadinović.
Boraca „na papiru“ više od stvarnih učesnika rata
Problemi se nisu suštinski rešavali proteklih dvadeset godina, tokom kojih se broj osoba na spiskovima za razne boračke dodatke stalno povećavao. U međuvremenu je i federalni premijer Fadil Novalić izjavio da 576.000 registriranih boraca „nije merilo stvarnog broja te populacije“. On je objasnio da je to spisak svih osoba koje su provele dan, mesec ili četiri godine u ratu, i da bi stvarni broj onih koji su „prosečno vodili rat“ mogao da bude oko 200.000.
- pročitajte još: Bosanske muve i slonovi
Pozivajući predstavnike bivših boraca koji su blokirali saobraćajnice u Federaciji BiH da razgovorima rešavaju probleme, federalni ministar za boračka pitanja Salko Bukvarević rekao je da bi Zakon o pravima demobilisanih boraca trebalo vratiti u parlamentarnu proceduru. „To ćemo i učiniti, a to su podržale i sve boračke organizacije sa područja Kantona Sarajevo i sa nivoa države BiH. Pozivam i borce koji protestuju da dođu, da pregovaramo i da zajednički uputimo zahtev Parlamentu“, rekao je Bukvarević.
Izbori šansa za dogovor
Profesor Vukadinović smatra da bi problemi ponovo mogli da budu zataškan. „Ovo je dobra prilika da borci sagledaju stanje, da vide koja bi politička elita mogla dugoročno da reši njihove probleme. Borci bi sada sa određenim političkim grupacijama mogli da naprave neku vrstu predizbornog ugovora. Oni koji računaju na boračke glasove na predstojećim opštim izborima, obavezali bi se na dugoročno rešavanje problema boračke populacije kako ona više ne bi bila marginalizovana društvena kategorija i kako svoja prava više ne bi rešavala blokadama saobraćajnica“, kaže Vukadinović.
- pročitajte još: „Duboki strah koji te nikada ne napušta“
Naš sagovornik veruje da blokade saobraćajnica, a time i ugrožavanje prava drugih građana, nisu dobro rešenje. „Mnogi građani su izgubili vreme, dnevnice za taj dan, nekima je i zdravlje bilo ugroženo, jer su u kolonama bili i deca i bolesni, a zbog blokada im nije bilo dozvoljeno da što pre stignu do svojih odredišta. Problemi se ne rešavaju ni blokadom institucija – rešenje je dijalog, a to je mukotrpan proces. Ovo je sjajna prilika za rešavanje boračkih problema, jer je do opštih izbora u BiH ostalo još samo pola godine. Pri tom bi trebalo imati u vidu ne samo predstavnike aktuelne vlasti, već i druge političke snage koje bi sutra mogle da preuzmu upravljanje državom“, ističe Srđan Vukadinović.