Bliski Putinov prijatelj u Berlinu | Politika | DW | 15.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bliski Putinov prijatelj u Berlinu

On se nalazi na spisku osoba protiv kojih su SAD podigle sankcije. Ali u Berlinu, šef Ruskih železnica ipak je dobrodošao. Vladimir Jakunjin, bliski saradnik Vladimira Putina, govoriće o budućnosti Evrope.

Pred Vladimirom Jakunjinom danas (15.5.) je težak zadatak. Uprkos krizi u Ukrajini i zahlađenju u odnosima između Rusije i Zapada, šef Ruskih železnica na jednoj konferenciji koja se održava u Berlinu, želi da govori o tome da „Evropa ne može da izoluje Rusiju“. Dok ruski mediji i političari napadaju Evropu, Jakunjin sa ekspertima iz brojnih zemalja želi da diskutuje o „velikoj Evropi, od Lisabona do Vladivostoka“. Kao i o tome da je nakon okončanja Hladnog rata Evropa „u potrazi za identitetom s druge strane stare linije razdvajanja“.

Ti citati potiču sa interne-stranice nevladine organizacije „World Public Forum 'Dialogue of Civilizations'“. Jakunjin je osnivač i predsednik te organizacije i samim tim organizator konferencije pod nazivom: „Evropa: izgubljeni u prevodu?“ Drugi organizator je nemačko-ruski forum sa njegovim novim predsednikom, bivšim šefom socijaldemokrata (SPD) Matijasom Placeckom.

Putinov bliski saradnik

Wladimir Putin russischer Präsident ARCHIV März 2014

Vladimir Putin već dugo podržava svog prijatelja Jakunjina

Jakunjin (65) pripada najužim vladajućim krugovima u Moskvi. On je bliski saradnik predsednika Vladimira Putina. Njih dvojica poznaju se od početka 90-ih godina. Obojica su bili članovi udruženja „Jezero“ pored Sankt Peterburga. I drugi iz tog elitnog kluba sada su na vlasti. Prema navodima ruskih medija, Jakunjin je navodno, kao i Putin, radio za sovjetsku tajnu službu KGB. Ipak, direktnih dokaza za to nema.

Nakon Putinovog stupanja na dužnost predsednika 2000. godine, Jakunjin je od zamenika ministra saobraćaja postao direktor Ruskih železnica. Taj koncern u državnom vlasništvu, zapošljava više od milion radnika i ostvaruje promet u milijardama, pre svega zahvaljujući prevozu robe. U poslednje vreme preduzeće ipak beleži gubitke jer ruska privreda skoro da uopšte više ne beleži rast.

Protivrečna misija

Dilema visokog ruskog gosta tokom njegove posete Berlinu sastoji se u tome da on govori o onome u šta i sam ne veruje. Jakunjin je koautor knjiga kao što je npr. „Zamka: nove tehnologije u borbi protiv ruske državnosti“. U tom delu, koje je iz štampe izašlo 2009. godine, navodi se da Zapad želi da oslabi Rusiju. U jednom izveštaju koji je Jakunjin predstavio polovinom marta ove godine u ruskoj Akademiji nauka, on je dodao i to da Zapad nameće Rusiji „strane vrednosti“, naime ekonomsku politiku orijentisanu ka privrednom rastu. Pri tom Rusija ide u pravcu „gubitka duhovne i moralne baze“, ocenio je Jakunjin koji, inače, rukovodi i upravom jedne pravoslavne fondacije.

Moskva mora da se orijentiše daleko od Evrope – ekonomski i politički, rekao je Jakunjin prilikom jednog nastupa pred studentima u Sankt Peterburgu. „Suviše dugo smo bili hipnotisani evropskim uspehom i neoliberalnim modelom“, rekao je on.

Počastvovani američkim sankcijama

Povod za takve izjave bile su sankcije Evropske unije i SAD protiv ruskih političara i ekonomskih šefova koje su podignute nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Sam Jakunjin je delimično pogođen tim sankcijama. Njegovi računi u američkim bankama su blokirani i on ne sme da putuje u SAD. On je na to reagovao iznenađeno i rekao je da je očigledno kažnjen zbog svojih patriotskih pogleda. Pored toga, Jakunjine je dodao i da je „počastvovan“ sankcijama i da je „u dobrom društvu.“

Alexei Anatoljewitsch Nawalny

Aleksej Navalni optužuje Jakunjina da je licemeran

On se ipak ne nalazi na spisku osoba protiv kojih je sankcije podigla Evropska unija. Možda se to nije dogodilo zbog toga što pre svega Nemačka dobro posluje sa njegovim preduzećem. Nemački „Simens“ u velikoj meri učestvuje u modernizaciji Ruske želenice i dobija poslove koji se mere milijardama evra, na primer za brze i regionalne vozove.

Optužba za licemerje

Kritičari u Rusiji prebacuju Jakunjinu da je licemeran kada kritikuje Zapad: on se rado predstavlja kao ruski patriota, a oba njegova sina navodno žive u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. O tome je prošle godine pisao moskovski opozicioni bloger Aleksej Navalni. On je prebacio Jakunjinu da je stvorio korumpiranu ofšor-imperiju i da navodno poseduje nelegalno izgrađen građevinski objekat pored Moskve. Pažnju javnosti izazvao je snimak objekta u kojem navodno čak postoji i posebna soba koja služi samo za krznene bunde. Jakunjin je te navode odbacio.

Berlinska konferencija, koju organizuje nevladina organizacija sa Jakunjinom na čelu, očigledno cilja na vreme u kojem će „ukrajinska kriza biti prevaziđena“ – bar tako stoji letku kojim se najavljuje konferencija. S obzirom na to, postavlja se pitanja šta želi Jakunjin u Berlinu? Mogući odgovor nudi sam šef Ruskih železnica. „Danas se vodi informacioni rat, širi se antirusko raspoloženje“, rekao je on na konferenciji održanoj krajem marta. Zbog toga je, kako je naveo, važno raditi protiv toga. „Zapadno civilno društvo mora da se otrese hipnoze kojoj je izloženo zbog sopstvene propagande“, napisao je Jakunjin nedavno na svom blogu. Očigledno je da je upravo to ono što Jakunjin želi da postigne i u Berlinu.