1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Biskup Miksa - i seksualni nasilnik?

Da li je Miksa seksualno zlostavljao dečaka? - pita se tabloid Bild. A Špigel onlajn najavljuje: Papa namerava da što pre smeni biskupa Miksu. To su samo neke od tema današnjih komentara nemačkih dnevnih listova

default

Augsburški biskup Valter Miksa

Šezdesetdevetogodišnji Valter Miksa važi za „hardlajnera“ u katoličkoj crkvi. Najpre je otkriveno da je fizički zlostavljao decu, a nedavno je optužen i za seksualnu zloupotrebu maloletnih, konkretno - jednog maloletnog mladića. Vatikan je pod pritiskom i mora da donese brzu odluku. Tokom današnjeg dana, papa Benedikt XVI namerava da prihvati zahtev biskupa Mikse da se povuče. U komentaru lista Zidojče cajtun g tim povodom čitamo:

„Konzervativac čistog srca“

„Kada su se pojavile prve optužbe protiv njega, augsburški biskup Valter Miksa je izjavio “Čisto mi je srce!“ Ova rečenica sada izaziva jezu. Ali, izgleda da Miksa i dalje u to veruje.…S jedne strane, on je sveštenik i biskup koji propoveda moral; s druge strane, živi sasvim drukčije, tuče, krade iz crkvene kase i seksualno zlostavlja maloletnike… Naravno, sve su to za sada samo optužbe ali, iz dana u dan, dokazi postaju sve jači. Valter Miksa, sporni konzervativac „čistog srca“ pretvorio se u bolesnog čoveka, potpuno promašenog na svom položaju crkvenog lica…

Augsburger Bischof Walter Mixa

Biskup sa imidžom "hardlajnera čistog srca"...

To je tragična strana priče. Ali, postavlja se i pitanje: kako je neko kao Miksa mogao da postane biskup, kako je mogao da napravi karijeru u katoličkoj crkvi? ..Zar niko nije znao o njegovim ponorima? Po svemu sudeći, nikoga u Rimu to nije interesovalo. Gledala se fasada, a ne supstanca. Nikome od braće očigledno nije pošlo za rukom da sa Miksom razgovara, da mu ukaže pomoć… U slučaju Mikse, katolička crkva gleda u ponore koji su jezivo duboki…“ zaključuje Zidojče cajtung.

Sarkozi i Merkel demonstriraju slogu

„Pariz i Berlin“ naslov je komentara u listu Frankfurter algemajne cajtung o stabilnosti evro-zone, u kome piše i ovo: „Jedan od razloga što su finansijska tržišta sumnjala u stabilnost evro-zone, pored visoke zaduženosti i nedostatka privredne snage nekih zemalja, jeste i utisak da Francuska i Nemačka nisu „vukle na istu stranu“ kada je reč o Grčkoj. Da bi povratile poverenje, obe zemlje sada demonstriraju slogu: predsednik Sarkozi i kancelarka Merkel su evropskim partnerima napisali zajedničko pismo u kojem se, ukratko rečeno, traži jača koordinacija privredne i finansijske politike.“

Pomoć Grčkoj – „ne sa nama...“

Pomoć Grčkoj, međutim, ne nailazi kod svih na razumevanje. „Bes u Sloveniji i Slovačkoj“ naslov je članka u istom listu. Citiramo: „Od postkomunističkih zemalja koje su već pristupile Evropskoj Uniji samo su dve preuzele evro: Slovenija u januaru 2007. i Slovačka u januaru 2009. Obe zemlje sada će morati da pomognu Grčkoj. Na Slovence, kojih ima dva miliona, otpada 0,48 procenta „paketa“ od ukupno 80 milijardi evra, a to je 387 miliona. Na Slovake otpada 1,02 odsto paketa, odnosno - 800 miliona evra.To stvara velike probleme vladama u Bratislavi i Ljubljani. I u jednoj i u drugoj zemlji na vlasti su Socijaldemokrate sa koalicionim partnerima koji nisu spremni da snose posledice za krajnje nepopularnu pomoć Grčkoj. A građanske opozicione stranke su u ovim zemljama većinom protiv učešća u paketu pomoći evro-zone.

Borut Pahor

Slovenački premijer Borut Pahor

…Slovenački premijer Borut Pahor traži da se uvede strožija kontrola nad zemljama sa većim kreditnim rizikom. On između ostalog zahteva reforme institucija, kako bi pojedine zemlje u slučaju teškog kršenja pravila, mogle da budu isključene iz evro-zone... Konzervativni opozicioni političar i bivši predsednik slovenačke vlade, Janez Janša, odbija plan pomoći za Grčku, zato što je, prema njegovoj oceni, nepravedan i neefikasan. Nema razloga da Slovenci, čije su prosečne plate daleko ispod grčkih, plaćaju kako bi zaposleni u javnoj službi u Grčkoj mogli i dalje da dobijaju povlastice i ostale socijalne premije - kritikuje ovaj političar, a prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Ejafjalajokul i pilule za kontracepciju

I na kraju pomenimo dve važne teme kojima Zidojče cajtung posvećuje veliku pažnju: opasnost od oblaka pepela koju izaziva vulkan na Islandu i - godišnjica pilule za kontracepciju. Ovoj drugoj temi posvećeno je nekoliko članaka – od pitanja kako se promenilo društvo u Nemačkoj od kako se pre 50 godina pojavila pilula na tržištu i žene počele da je koriste, pa sve do najave pilule za muškarce… A što se tiče problema vulkana, ništa ne ukazuje na to da bi erupcija Ejafjalajokula na Islandu mogla da prestane. Naprotiv, moguće su nove erupcije, piše ovaj list. Znači, i dalje ćemo morati da računamo sa problemima u avio-saobraćaju…

Priredila: Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Saša Bojić

  • Datum 08.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NJCh
  • Datum 08.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NJCh