Birači kažnjavaju vlast zbog štednje?

Tamo gde se sprovode oštre mere štednje, vladajuće partije gube podršku. To je pravilnost koja se potvrdila na izborima u Grčkoj, Španiji i Portugaliji. Dugo je delovalo da će Irci odstupiti od tog šablona svojih južnoevropskih sapatnika, ali su poslednje ankete pred izbore u petak pokazivale da jasne vladajuće većine neće biti.

Pre pet godina su stranka umerene desnice Fin Gel i umereno levi Laburisti zajedno imali 55 odsto podrške birača. Međutim tri različite ankete proteklog vikenda pokazale su da ove dve stranke koje su sprovodile mere štednje po receptu Evropske komisije i kreditora mogu da računaju na tek 35 odsto glasova. Fin Gel (29 odsto) je pretrpeo manje gubitke dok Laburistima (6 odsto) preti pravi fijasko.

Time levica plaća danak mera štednje koje su mnogi Irci doživeli kao poniženje. U zamenu za 67,5 milijardi evra pozajmica – koje valja vratiti uz debelu kamatu – Dablin je pristao na značajno rezanje poslova u javnom sektoru, povećanje poreza na promet i nepopularne mere poput lokalne takse na imovinu. Doduše, takvu štednju je prihvatila ranija vlast, ali su Fin Gel i Laburisti veoma prilježno sprovodili mere i time razočarali mnoge birače. Posebno iritantno je delovalo kada je vlada odlučila da se do kraja isplate deoničari banaka iako su sa 64 milijarde evra poreskog novca banke već spašene od kolapsa.

Pogubna štednja

Prošle subote su desetine hiljada ljudi protestovale u Dablinu tražeći ukidanje dodatnog nameta na tekuću vodu. To je jedna od retkih dažbina kojima je država očajnički pokušavala da popuni budžet, a koje su i dalje na snazi. Čak 39 odsto domaćinstava koja bi trebalo da plaćaju taj namet još nije izmirilo nijedan račun. „Taj namet je mnoge ljude gurnuo niz egzistencijalnu liticu“, tvrdi Hju Okonel, urednik portala TheJournal.

Makroekonomski pokazatelji međutim kažu da su bolne mere štednje dale rezultate. Ponovo se priča o keltskom tigru, ekonomiji koja raste stopom od sedam odsto godišnje – daleko najbrže od svih zemalja EU. Nezaposlenost je 2012. dostigla rekordnih 15,1 odsto, dok trenutno iznosi prihvatljivih 8,6 odsto. Vladajući tvrde da će za četiri godine u Irskoj ponovo vladati takozvana puna zaposlenost.

Kritičari kažu da su brojke samo šminka za činjenicu da plodovi ekonomskog oporavka nisu stigli do većine građana. Tako svaki šesti Irac živi ispod praga siromaštva ili je u opasnosti da ispod tog praga padne. Broj pacijenata za koje nema dovoljno kreveta po bolnicama ostao je ekstremno visok. Čak se i pad nezaposlenosti dovodi u pitanje. Naime, kao zaposleni se računaju i pripravnici koji svoje skromne honorare dobijaju direktno od države. Ideja je da oni nakon pripravničkog staža dobiju pravi posao u svojoj firmi, ali tek malo njih je takve sreće. Uz to, pripravnička mesta se retko otvaraju u ruralnim sredinama iz kojih je tokom krize pojačan odliv u velike gradove.

Šansa za vladajuće

Sve je to učinilo da u očima mnogih birača gotovo cinično izgleda slogan stranke Fin Gel: „Hajde da nastavimo s oporavkom“ (Let's Keep the Recovery Going). Nedavno ispitivanje javnog mnjenja je pokazalo da polovina Iraca ne oseća nikakav ekonomski oporavak. Onda se postavlja logično pitanje: zašto bi masa razočaranih birača dala glas partiji koji zagovara takav „oporavak“? I još važnije: zašto bi iko dao glas Laburistima koji su do sada birani baš kako bi otupili oštricu štednje koju proklamuje Fin Gel? Umesto toga, Laburisti su učestvovali u kraćenju čak i dečijeg dodatka i pomoći za mlade nezaposlene.

Ipak, vladajuća koalicija nije bez šansi da i dalje vlada. Pre svega jer ne postoji koherentna alternativa. Dve najveće opozicione partije – centristička stranka Fiana Fail koja je bila na vlasti do 2011. kao i levičarski Šin Fejn – imaju po manje od dvadeset odsto podrške. Te dve stranke su isključile mogućnost međusobne saradnje. Levičarima su centristi krivi što je u Irskoj i došlo do pogubnih mera štednje; centristima su levičari neprihvatljivi zbog blizine sa Irskom republikanskom armijom iz Severne Irske. Takvo stanje velikih opozicionih partija okrenulo je mnoge birače nezavisnim lokalnim kandidatima ili novim malim strankama.

„Irska je nekada bila sistem sa dve i po partije“, kaže Parajik Galaher, dopisnik nacionalnog informativnog radija Njuztok. Time se misli na nekada veliku podršku za Fiana Fail i Fin Gel i nešto manju za laburiste. Sunovratom podrške centristima nikla je čitava paleta malih partija koje se bore za glasove. „Proces usitnjavanja scene znači da je sada potrebno mnogo više činilaca za jednu vladajuću koaliciju“, kaže Galaher za DW.

Neki politički analitičari iznose smelu prognozu: s obzirom da tri najveće partije ne žele da sarađuju jedna s drugom, glasači će u većoj meri podržati dve partije koje već vladaju. Ne zato što im veruju, već da bi se izbegla pat pozicija koja bi značila nove izbore.