1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Biomimikrija - ili zašto izmišljati toplu vodu?

Biomimikrija podstiče razvoj ideja za proizvode i usluge modernog čoveka koje se ugledaju na prirodu. Uostalom, zašto ići, komplikovanijim, skupljim i opasnijim putem, kada je majka priroda već utabala stazu.

default

Džoni, robot koji ide na izložbi "Bionika" u Minhenu

Ono što nazivamo tehničkim napretkom čovečanstva najčešće ide na teret prirode. Od industrijske revolucije u Evropi, planeta Zemlja je sve brže i sve više bila na udaru: pobediti prirodu, to je bio cilj, izvući od nje korist, potčiniti je čoveku – najinteligentnijem biću na ovoj palenti.

G8 Klima Schwellenländer China Smog Luftverschmutzung

Ugrožen su biljne i životinjske vrste, ali i sam Čovek.

Posledice su užasne i čovečanstvo se polako budi iz sna o nepresušnom prirodom blagu. Svakodnevno nestaje 100 životinjskih i biljnih vrsta, promena klime je već tu, više niko ne govori o decenijama i vekovima. O tome se mnogo diskutuje… ali, čovek se navikao na lagodan život i mnoštvo proizvoda koji mu to omogućavaju.

Kako se toga odreći, sada, zbog neke nejasne budućnosti?

To možda uopšte nije ni potrebano.

Samo malo manje arogancije i spaseni smo.

U prirodi nema smeć a, postoji samo kružni tok materije

Ono što nekome ne treba, iskoristi se negde drugo i tako doprinosi velikom životnom toku planete. To je bilo tako dok čovek nije počeo da radi ono što mu Biblija nalaže – da sebi potčininjava zemlju. Hiljadama godina je to nekako išlo, međutim industrijalizacija je definitivno izbacila svet iz koloseka. Priroda više nije mogla da se regeneriše tom brzinom kojom ju je čovek uništavao. A upravo u prirodi možemo naći rešenja za mnoge naše probleme – kaže osnivač fondacije ZERI , Belgijanac Ginter Pauli.

Expo 2005: Eröffnung in Aichi, Japan

Izložba Bionis

„Ako znamo da priroda koristi samo vodu kao rastvarač a mi korist imo azotnu kiselinu – onda se pitam šta je efikasnije. Zbog toga sam još 1991. krenuo u potragu za naučnicima koji mogu da nađu nabolj a , najkreativnija rešenja koja su se već dokazala u prirodi.

U međuvremenu se u mreži ZERI nalazi više od 3000 naučnika .

„Cilj je da se na tržište iznesu kreativne , inovativne ideje. Naša osnovna inspiracija je priroda.“

Ginter Pauli je po zanimanju ekonomista. On smatra da mnogo proizvoda koje danas koristimo ne samo da nisu dobri za rešavanje problema zbog kojeg su stvoreni, nego su povrh svega i štetni za okolinu, otrovni. Da ne pominjemo da troše prirodne sirovine.

Samo treba pitati prirodu

„Mi moramo da postavimo sasvim konk retna pitanja, kao potrošači i kao industrija : Kako je priroda rešila taj problem? Mi kao ljudska rasa smo aktivni samo nekih 10 000 godina, a priroda već 3,8 milijardi godina. Kada bih termita zamolio da mi kaže kako je rešio problem rashlađivanj a prostora, onda bi mi on odgovoio da je posle 400 miliona godina iskustva razvio sistem koji perfektno funkcioniše svuda u svetu. Ako mi pokušamo to da rešimo samo na osnovu našeg iskustva od 40-50 godina onda nam za to treba puno novca i energije.“

T ermiti i klimaure+aji

U Zimbabveu već postoji zgrada od 10 spratova koja se hladi po principu termita - ne troši energiju i ne ispušta štetne gasove.

Uopšte, preduslov za biomimikriju koja je širi oblik bionike jeste da se ne proizvode nikakvi štetni gasovi. ZERI je skraćenica za „zero emission research und intiatives.“

Sumnjiccava industrija

Međutim industrija je još uvek sumnjičava prema biomimikriji. Zbog toga većinu ideja realizuju mala i srednja preduzeća, koja su otvorena za potpuno nove proizvode i koja nemaju ekonomske interese vezane za uobičajene proizvode. Ginter Pauli navodi neke ideje od kojih se predstavnicima naftne industrije diže kosa na glavi:

Japan bläst Jagd auf Buckelwale ab

Grbavi kit

„51 odsto sirove nafte koju koristimo u hemijskoj industriji, dakle ne kao gorivo – 51 odsto odlazi na proizvodnju pakovanja koje posle bacamo. To znači da je to glupo rešenje. To nema nikakvog smisla kada se ba rel nafte plaća i po 135 dolara. To je glupo, jednostavnije se n e može reći. Ali, kada industri ja primeti da je sa enzimom od agruma u kombinaciji sa uglejn dioksidom moguće napraviti polimer – onda ćemo imati jedno novo sveže rešenje za pakovanja. Nafta stvarno nije rešenje.“

Nature`s 100 best

Ahim Štajner, zamenik generalnog sekretara UN zadužen za programe za zaštitu okoline veoma se zalaže za istraživanja biomimikrije. On je toliko uveren u uspeh biomimikrije da je na konferenciji UN koja je u drugoj polovini maja održana u Bonu, zajedno sa Ginterom Paulijem predstavio Nature*s 100 best- 100 najboljih prirodnih rešenja. Reč je između ostalog o antibakterijskim supstancama napravljenim po ugledu na jednu vrstu morske alge koje su efikasnije od antibiotika ili o pejsmejkeru koji je zasnovan na krvotoku grbavog kita. Do sada je u slične izume investirano milijardu evra, mnogi od njih su u fazi neposredno pred izlazak na tržište. Međutim ono što je revolucionarno u ovom projektu je da se ideje grade SA prirodom a ne PROTIV prirode.

„Mi moramo zaštitu prirode približiti ljudima tako što ćemo im objašn javati šta gubimo time što slepo uništavamo prirodu. Mi možemo da pokažemo koliko nas košta uništavanje prirode, da dakle ukažemo na ekonomski aspekt razaranja. Ali ono što je naročito interesantno kod biomimikrije je to što ona nudi rešenja koja su dobra za sve nas, za planetu. To je blago ideja i patenata za proizvode i usluge koji su nam potrebni i koji koriste sto puta manje energije od proizvoda koje sada koristimo.“

Od jeseni će „Nature`s 100 best“ biti postavljeni i na internetu. Reč je o sto najboljih rešenja naučnika iz oblasti biomimikrije. U maju sledeće, 2009. trebalo bi da se pojavi i knjiga.

  • Datum 07.06.2008
  • Autor DW
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EFIt
  • Datum 07.06.2008
  • Autor DW
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EFIt