Bio jednom jedan heroj Sakašvili

Mihail Sakašvili, heroj ružičaste revolucije – u zimu 2003. izabran je za predsednika Gruzije sa 90 odsto glasova - proigrao je poverenje. Gruzijski predsednik očigledno je pod psihološkim pritiskom izdao naređenje za ofanzivu na Južnu Osetiju posle koje je usledio rat.

Separatisti su pucali na gruzijska sela u Južnoj Osetiji, snimci su prikazani na televiziji.

Pogrešna procena Sakašvilija

Usijana glava Sakašvili na to je reagovao ne razmišljajući mnogo, ali očigledno sa dve navodno lukave ideje: prva, trenutak je pogodan, jer je Putin na Olimpijskim igrama u Pekingu, a Medvedev na odmoru krstari Volgom i, druga, SAD će već nekako pomoći.

Pogrešna procena, kako se ispostavilo. Bilans je zastrašujući – pet dana rata, stotine mrtvih, srušene kuće, desetine hiljada izbeglica. Ulazak u NATO odložen je za ko zna koliko daleku budućnost.

S druge strane, Rusija je postigla što je želela: može da optuži Sakašvilija kao agresora i nekoga ko je doveo do genocida u Osetiji. Južna Osetija i Abhazija dobile su jake argumente za izdvajanje iz Gruzije.

I na unutrašnjem planu Sakašvili je sakupio negativne poene. Za pet godina koliko je predsednik nije došlo do obećanog privrednog oporavka Gruzije. Nezaposlenost i siromaštvo su veliki. Maltretira opoziciju, nije uspeo da suzbije korupciju i obezbedi nezavisnost pravosuđa.

Ruski zahtev za ostavkom mogao bi biti kontraprodukltivan

Sakašvilijeva Gruzija liči na Putinovu Rusiju, iako heroj ružičaste revolucije neće ni da čuje za takvo poređenje. Njegovi dani na položaju predsednika su izbrojani. Opozicija će ponovo ojačati, Sakašvili će iskusiti gnev naroda. Možda će na ulice ponovo izaći desetine hiljada građana i iznuditi nove izbore ili njegovu ostavku.

Onaj za koga je samokritika strana reč neće sam otići. Ironija je da postoji način na koji bi mogao da ostane na vlasti – zahtev Rusije da ode. Gruzija ne želi da bude satelit Moskve. Kavkaska republika ne želi da joj odatle govore šta da radi – pogotovo u ovom trenutku ne.