Bio je to veliki meč | Izbor iz štampe | DW | 07.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Bio je to veliki meč

Nemačka štampa piše o trijumfu novaka Đokovića u Londonu: Upravo se tome nadao ovaj perfekcionista kada je angažovao Bekera. Taj raznorodni duet tako je razuverio skeptičare posle samo šest meseci saradnje.

Trijumf Bekera kod kuće – to je naslov Bilda, najtiražnijeg tabloida Nemačke. Ovdašnji ljubitelji tenisa sve su naklonjeniji Đokoviću od kada mu je trener legendarni Boris Beker. Čak mu, kao i srpski mediji, pomalo i tepaju: „Za Đokera je ovo ukupno sedmi trijumf na nekom od četiri gren slema. A za Borisa prvi trenerski!“ Sportska novinska agencija SID piše da je Đokoviću posle pobede nad Federerom bezmalo nedostajalo snage za slavlje. „Oporavio se tek kada je kušao svetu vimbldonsku travu. Đoković je grickao travčice, popeo se do svog tima na tribinama i pao treneru Borisu Bekeru oko vrata. Upravo u Bekerovoj kući, na Vimbldonu, Đoković je pobedom nad rekordnim šampionom Federerom po drugi put osvojio najznačajniji teniski turnir sveta“, prenosi SID.

„To je kao sportska bajka“, piše ugledni Zidojče cajtung o činjenici da je prva zajednička velika titula Đokovića i Bekera došla upravo u Engleskoj, tamo gde je Nemac tri puta pobeđivao. „To je prvi gren slem za Đokovića posle 18 meseci, upravo se tome nadao ovaj disciplinovani perfekcionista kada je angažovao Bekera. Taj raznorodni duet tako je razuverio skeptičare posle samo šest meseci saradnje. Od ponedeljka je Srbin ponovo smenio Nadala na vrhu rang-liste“, piše minhenski list na svom portalu. „Imao je Đoković velike muke u prethodnim rundama, protiv Marina Čilića i Grigora Dmitrova“, navodi Frankfurter algemajne. „To što je u odsudnom momentu bio na vrhuncu mogućeg možda jeste plod saradnje sa Bekerom. Nemac je uveden u stručni štab upravo jer zna kako se zauzdava brutalna napetost u velikim mečevima.“

Švajcarski Noje ciriher cajtung emotivno piše o porazu Rodžera Federera. Navodi da će meč ući u istoriju tenisa, iako su mnoga druga finala trajala duže ili imala više gemova. „Jučerašnje finale izuzetnim ne čini samo kvalitet dvojice igrača, koji su jedan drugog terali na vrhunski tenis i razmenjivali udarce sa mnogo direktnih poena i malo neiznuđenih grešaka. Finale je bilo izuzetno pre svega zbog dramaturgije u četvrtom setu. Dva puta je Đoković naizgled odlučivao meč brejkom, dva puta se Federer vraćao. Odbio je meč-loptu Srbina asom, koji je priznat tek posle čelindža. Onda je teniser iz Bazela načinio brejk i primorao Đokovića da igra peti set. U tom trenutku se od atmosfere ježila koža. Publika je skakala na svaki Federov poen, istorijskom arenom prolamalo se otegnuto Yeah. Gledaoci su hteli još – još tenisa, ali pre svega još Federera“, piše list.

Autor smatra da je gotovo kompletan stadion bio razočaran porazom Švajcarca: „Kada je na drugoj Đokovićevoj meč-lopti Federerov bekhend ostao na vrhu mrežice, na jedan sekund kao da je čitav vazduh isisan sa stadiona. U tom trenutku je pobednik bio u sporednoj ulozi. Pogledi su pratili Federera, kako odlazi ka mreži da čestita i kako tone u svoju stolicu. Nije to bilo samo sažaljenje prema igraču kojeg toliko cene u Londonu i koji se rovovski izborio za povratak u meč, igrača kojeg bi publika radije videla kao pobednika nego bilo koga drugog. Ovaj momenat je otvorio pitanje: da li je to bilo to? Da li je to bio poslednji veliki nastup atlete koji je u 12 godina sedam puta osvajao Vimbldona i postao lice ovog turnira?

To pitanje je postalo stalni Federerov pratilac. Za mesec dana slavi 33. rođendan. Od pre dva meseca ima četvoro dece. Osvojio je sve što se osvojiti može, osim Dejvis kupa i Olimpijskih igara. Pre godinu dana je izgubio prvo mesto na listi, ali već duže vreme nije više najbolji. Sve češće su ga pobeđivali prvo Rafael Nadal, a onda i Novak Đoković. (…) Srpski teniser je dostojni Broj Jedan i zasluženi pobednik Vimbldona. A ipak ga je Federer zasenio. Veličina se ne definiše isključivo uspehom“, zaključuje ciriški dnevnik.