1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bin Ladenov zet pred sudom

Sulejman Abu Gait je jedan od istaknutijih članova terorističke organizacije Al Kaida. Protiv njega se sada vodi sudski proces u SAD, i to pred civilnim sudom.

On je zet Osame bin Ladena i bio je njegov portparol. Sulejman Abu Gait verovatno je najviši član terorističke mreže Al Kaida kojem se sudi pred nekim američkim sudom. U SAD se mnogo raspravljalo o tome zašto se tom rođenom Kuvajćaninu ne sudi pred vojnim sudom u Gvantanamu, već pred civilnim sudom u Njujorku. „Mislim da pravimo presedan, koji će nam se jednom obiti o glavu“, kritikovao je tu odluku senator Lindzi Graham iz Južne Karoline. On i drugi konzervativni političari pre su za to da vojni sudija u Gvantanamu vodi proces protiv tog osumnjičenog za terorizam.

Upozoravao od „vazdušne oluje“

Za Dafne Evijatar, pravnu ekspertkinju organizacije za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ (Human Rights First), jasno je da američke vlasti nisu imale drugog izbora: „Uopšte ne bi mogli da ga izvedu pred vojni sud. Ni tužba za zaveru, ni ona za materijalno pomaganje terorista ne tretiraju se pred vojnim sudom. Vojni sudovi zaduženi su za ratne zločine. Pravno nije rešeno to da li vojne sudije mogu i osumnjičenima za terorizam da izriču presude.“

Abu Gait se dovodi u vezu s napadima od 11. septembra 2001.

Abu Gait se dovodi u vezu s napadima od 11. septembra 2001.

Državno tužilaštvo tereti Abu Gaita da je sarađivao sa takozvanim „bombašem sa cipelama“, Ričardom Rajdom. To je čovekom, koji je sa eksplozivom u cipeli hteo da izvrši napad na avion koji je leteo od Majamija za Pariz, ali je na vreme otkriven.

Abu Gait je u jednom videu snimljenom u jesen 2001. i sam upozorio na „vazdušnu oluju“. Državno tužilaštvo smatra da je to dokaz da je osumnjičeni znao za propali pokušaj napada u decembru 2001. Abu Gait je široj javnosti postao poznat kroz svoje video-poruke u kojima je bio uz Osamu bin Ladena. Nakon 11. Septembra 2001. on je branio napade u SAD, pretio daljim terorističkim napadima i pozivao na napad na Sjedinjene Američke Države. Nakon što je godinama pod nerazjašnjenim okolnostima boravio u Iranu, uhapšen je u Turskoj u februaru 2013. Ubrzo nakon toga prebačen je u Njujork.

Teroristički procesi pred civilnim sudovima su rutina

Nije neobično to što se sada Abu Gaitu sudi upravo u Njujorku, kaže Dafne Evijatar u razgovoru za Dojče vele. Pred američkim civilnim sudovima se, navodi ona, samo od 2001. vodilo više od 500 postupaka protiv osumnjičenih za terorizam. „Vodilo se mnogo terorističkih procesa u Njujorku, ali i pred drugim sudovima u SAD“, kaže Evijatar i dodaje da bi svi ti procesi mogli da budu uzor za prvi „civilni“ proces protiv osumnjičenog za terorističke napade koji imaju veze s onima od 11. septembra 2001.

Njujork ima iskustva sa procesima protiv osumnjičenih terorista Al Kaide: 2010. je u tom gradu Ahmed Gailani osuđen na doživotni zatvor zbog pomaganja u terorističkim napadima na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji. Pravnica Andrea Prasov iz organizaicje „Hjuman rajts voč“ je tada pratila taj proces. Za nju je odlučujuće sledeće: „Svaki put kada se nekom osumnjičenom za terorizam sudi pred civilnim sudom umesto u Gvantanamu, podseća se na to da je to prikladna forma.“ Obamina administracija se doduše javno izjasnila za civilne procese, ali to očigledno ne važi za zatvorenike u Gvantanamu, kritikuje Prasov.

Halid Šeik Mohamed nalazi se u zatvoru na Gvantanamu i smatra se glavim organizatorom napada 11. septembra

Halid Šeik Mohamed nalazi se u zatvoru na Gvantanamu i smatra se glavim organizatorom napada 11. septembra

Za Dafne Evijatar je sasvim jasno zašto bi takvi procesi, pored pravno-političkih razloga, trebalo da se vode pred civilnim sudovima: „Postoje jasna pravila procesa. Zna se kako se ophodi sa izvorima tajnih službi i šta odbrana i njeni klijenti smeju, a što ne smeju da vide. Zatim, kako se ispituju svedoci koji ne žele da im se otkrije identitet. Ima mnogo problema koji se javljaju kada se radi o međunarodnom terorizmu.“

Vojni sudovi sa „katastrofalnim“ rezultatima

Vojni sudovi, naprotiv, nemaju to iskustvo kao civilni, jer se radi o „potpuno novom sistemu“, navodi Evijatar. Andrea Prasov to naziva jednostavno „novo-stvorenim, neispravnim sudskim sistemom“, koji je u praksi pokazao „katastrofalne“ rezultate. Do sada su vojni sudovi okončali sedam procesa, a neki od njih su ostali sporni, dodaje Prasov. Nakon napada od 11. septembra tadašnji predsednik SAD Džordž Buš je u novembru 2001. vojnom naredbom stvorio sistem tih vojnih sudova. Tome su se oštro protivili pravnici, ali delom i političari.

Nerazjašnjeni pravni odnosi u zatvoru u Gvantanamu i u procesu protiv Abu Gaita igraju određenu ulogu. Halida Šeika Mohameda, koji se smatra organizatorom napada od 11. septembra, odbrana vidi kao svedoka koji bi mogao da rastereti Abu Gaita. Međutim, on se nalazi u Gvantanamu i odbrana ne može tek tako da ga poseti i ispita u tom američkom zatvoru. Ono što je omogućeno jeste pismena razmena pitanja i odgovora.

Američkim vlastima to pruža prednost, jer mogu da čitaju šta advokati i zatvorenik pišu jedni drugima. „Dok god se u tome slažu obe strane, to je prihvatljivo“, kaže Andrea Prasov. Međutim, jedini razlog zašto je došlo do dogovora o takvoj razmeni informacija jeste to što se Halid Šeik Mohamed drži u Gvantanamu na nepoznatom mestu i što mu nije dozvoljeno da se javno izjašnjava. Prasov navodi da je ta situacija nastala iz „straha da bi mogao da priča o mučenju kojem je bio izložen, a o kojem američka vlada ne želi da bilo što izađe u javnost.“

Autori: Gero Šlis / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković