1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Bilo, ne ponovilo se...

Bilo, ne ponovilo se i nikoga ne zadesilo - jedino je što bi se moglo reći za vreme vladavine Slobodana Miloševića koga su desetine hiljade onih koji su zaboravili da im je plata vredela koliko jedno jaje i koji očigledno nikoga nisu izgubili u njegovim ratovima danas ispratilo iz Beograda.

Miloševićeve pristalice ispred Muzeja revolucije

Miloševićeve pristalice ispred Muzeja revolucije

Više od 80.000 ljudi ispratilo je sa platoa Skupštine Srbije i Crne Gore kovčeg sa telom Slobodana Miloševića. U političkom smislu Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka, čije pristalice su činile većinu prisutnih, mogu da budu zadoljne.
Ubedljivo su su demonstrirale moć i na putu su da od mrtvog
Miloševića naprave ikonu koju će moći uspešno da koriste u
političkim akcijama.

Ispraćaj u Beogradu je, faktički, i zamišljen kao prevashodno
politički dogadjaj. Govorili su njegovi istomišljenici i
saborci, kao i deputati ruske dume i general Remzi Klark, koji su došli na sahranu. Pošto su se govori i ispraćaj odužili, sahrana predvidjena u Požarevcu za 15 časova je odgodjena za 17 časova.

Pored kovčega je bilo i nekoliko oficira u svečanim uniformama. Reč je o penzionisanim oficirima, koji nemaju zakonsko pravo da svečane uniforme nose na javnom mestu bez odobrenja
nadležnih. Svečanu uniformu imao je i general Dragoljub Ojdanić, koji je pušten da na slobodi čeka sudjenje pred Haškim sudom.

Ispred Miloševićevog odra je pročitan njegov dugačak govor od 2. oktobra 2000. godine u kome je tadašnju opoziciju optužio da je marionetska snaga u rukama stranih moćnika. On je tada rekao da stvarni vodja Demokratske opozicije Srbije nije njen predsednički kandidat Vojislav Koštunica, nego predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjić. Tri dana nakon što je održao ovaj govor, Miloševcih je morao da prizna poraz na predsedničkim izborima.

Danas, šest godina kasnije, stranke iz vremena njegovog režima očigledno imaju ambiciju da nastave tamo gde su stale 2000. godine.Čovek koji je označen kao stvarni vodja smene režima, Zoran Djindjić, u medjuvremenu je ubijen, a nove vlasti pokazuju više želje da sa strankama iz Miloševićevog režima
saradjuju, nego da se protiv njih bore. Sa stanovišta socijalista i radikala Miloševićeva ocena o Djindjiću se, dakle, pokazala kao tačna.

Stranke koje su srušile Miloševićev režim nisu pokazale prati nikakvu volju da se suprotstave rastućem uticaju socijalista i
radikala. Nije sazvan nijedan skup na kome bi se, recimo, odala pošta žrtvama tog režima ili izrazilo neslaganje sa revitalizacijom uticaja snaga koje su ga predvodile.

Jedina akcija je neformalni poziv na okupljanje u 15 časova na Trgu Republike u Beogradu. Reč je o pozivu koji već treći dan kruži kao SMS poruka. Iza tog poziva nije stala nijedna politička partija ili nevladina organizacija.

U seriji govora održanih na ispraćaju u Beogradu Milošević je
uglavnom opisivan kao heroj koji se hrabro borio protiv porobljavanja Srbije i protiv novog mejdunarodnog poretka. To su floskule koje svakako prijaju njegovim probudjenim pristalicama, ali je malo verovatno da bi većina u Srbiji bila spremna da se ponovo uhvati u koštac sa NATO i drugim svetskim moćnicima.

Ali, ostaje činjenica da je, makar prema onome što se moglo videti na ulicama i u medijima, Srbija ispratila Miloševića, ali ne i njegovu politiku. To svakako neće biti previše dobra preporuka za zemlju koja – prema izjavama zvaničnika - tako snažno želi da se priključi Evropskoj Uniji.

  • Datum 18.03.2006
  • Autor Dragan Janjić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8Ra
  • Datum 18.03.2006
  • Autor Dragan Janjić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8Ra