Bilo kakav posao, samo da je u Evropi

Izbeglice koje pokušavaju da dođu do Evrope su kap u moru od 200 miliona migranata u svetu, stoji u godišnjem izveštaju Međunarodne organizacije za migracije (IOM).

Većina migranata ne putuje malim čamcima. Oni dolaze sa turističkom vizom i pokušavaju da ostanu u zemlji koja im pruži gostoprimstvo, kaže Šervez Apav. On je jedan od eksperata koji potpisuje godišnji izveštaj IOM-a. Glad nije jedina stvar koja ih tera da promene zemlju u kojoj žive. Mnogo više je to proces globalizacije, kaže Apav.

„Glavni zaključak ovog izvještaja jeste da globalizacija kao posledicu ima veću mobilnost ljudi, posebno onih koji u jeku raznih privrednih procesa pokušavaju da dođu do posla.“

Evropa treba radnu snagu

U takve migrante spadaju dakle i nemački lekari koji se sele da rade u Švajcarsku ili neki profesor koji preuzme katedru u Kaliforniji. Globalni pokušaji da se privuče što više visokokvalifikovane radne snage imaju sve više uticaja na migracije stanovništva.

Osim toga, u industrijskim državama postoji i tržište rada za srednje i nisko-kvalifikovanu radnu snagu. U tim zemljama sve je teže naći domaće radnike za takve poslove. Taj trend će se u narednih 50 godina dodatno pojačati, smatra Apav.

„Prosečna starost stanovnika Evrope postaje sve veća. Broj radno sposobnih opada. Posebno će nedostajati radnika u zdravstvu. Stoga smatramo da bi u budućnosti morali da postoje programi, kako za dolazak kvalifikovane, tako i za dolazak nekvalifikovane radne snage.“

U Nemačkoj deset miliona useljenika

Bez dolaska radne snage iz inostranstva broj radnika u industrijskim državama bi do 2050. godine mogao da opadne za 20 odsto. Danas u svetu ima dva i po puta više migranata nego 1965. Samo između 2000. i 2005. svake godine u te zemlje je stizalo oko tri miliona ljudi.

Nemačka je sa oko deset miliona useljenika njihov najvažniji cilj u Evropi. IOM traži da se politika konkretnije posveti procesu useljavanja. Migracije se ne smeju posmatrati kao pretnja, nego kao propratna pojava globalizacije, ali istovremeno i šansa.

„Moramo se zapitati kako da se odnosimo sa novim mobilitetom ljudi i promenama koje to donosi. Migracije traže promene. Kako možemo obezbediti da društvo ostane netaknuto uprkos promenama i da i dalje sledi zajedničke vrednosti? Kada sebi postavimo ta pitanja, onda ćemo izvući i najviše koristi iz procesa migracija“, kaže Šervez Apav.

Finansijska kriza mogla bi donekle da smanji migracije stanovništva. Međutim, u spomenutom izveštaju pretpostavlja se da će, čim prođe kriza, porasti potreba za radnom snagom. To će ponovo pokrenuti ceo proces.