1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Biljni, a ne hemijski lekovi

U Nemačkoj se godišnje potroši oko 45 hiljada tona lekovitog bilja. Niko u Evropi ne koristi toliko lekovita dejstva biljaka kao Nemci. Ali ponovo otkrivanje ove ljubavi predstavlja problem kod zaštite biljnih vrsta

default

Motovilka, koja se uzgaja u Africi, koristi se kao antireumatsko sredstvo

Polegnute medicinske flašice na pokretnoj traci, polako nestaju u mašinu za pakovanje. To je normalni proizvodni proces u farmaceutskoj kompaniji Vernigerode, jednoj od najvećih u istočnoj Nemačkoj. Šef proizvodnje Peter Cimerajmer uzima malo pakovanje iz reda:

"Ovo je proizvod na bazi divljeg kestena, reč je o medicinskom leku koji podstiče cirkulaciju."

Preparati na bazi bilja najpopularniji

Farmaceutska kompanija Vernigerode proizvodi fitolekove, odnosno preparate na bazi bilja. A oni su sve popularniji medju lekarima i pacijentima u Nemačkoj proteklih godina. Čak tri četvrtine potrošača opredeljuje se za prirodne preparate, ako ne uzima lekove na recept. 2006. godine prodato je 30 odsto fitofarmaceutskih sredstava medju lekovima koji se mogu kupiti bez recepta. Posebno je velika potražnja za lekovitim biljkama, njihovim listovima, cvetovima, korenju, drškama i semenju.

"Divlji kesten je naš najkorišćeniji sirovi materijal. Godišnje preradimo izmedju deset i 15 tona osušenog divljeg kestena."

Firma Vernigerode takodje preradjuje na desetine ostalih lekovitih biljaka, medju njima i pet tona kamilice i tonu listova timijana. Ukupno se u Nemačkoj potroši 45 hiljada tona lekovitog bilja, što je daleko najveći broj u odnosu na ostale evropske države.

Divlje branje ugrožava opstanak bilja

Aktivist za zaštitu životne sredine, Uve Šipman, smatra da je na državi velika odgovornost, kada je reč o zaštiti lekovitih biljaka. Jer ponuda velike apoteke po imenu "Natur" polako se stanjuje. Prekomerna žetva i nekontrolisana trgovina ugrožavaju opstanak četiri hiljade lekovitih biljnih vrsta. U Evropi je 150 vrsta ugroženo od izumiranja. Primera radi, jagorčevina i rosika, inače strogo zaštićene u Nemačkoj, divlje se sakupljaju radi izvoza i trgovine u Španiji i južnoj Evropi. Time je ugrožen opstanak čitave vrste:

"Poznato nam je da je arnici preti iščezavanje u južnom delu Evrope, na primer u Rumuniji. Ali treba reći da divlje branje biljaka uopšte ne postoji u Nemačkoj. I to iz privrednih razloga: arnika se kod nas ne sakuplja, jer je to veoma skupo, ali to izgleda funkcioniše u balkanskim državama."

Već deset godina Savezni zavod za zaštitu prirode radi zajedno sa Organizacijom za zaštitu prirode na konceptu o očuvanju lekovitog i medicinskog bilja. Aktivista Uve Šipman kaže da industrijska sadnja biljaka ne predstavlja alternativu. Kod mnogih lekovitih biljaka je neprimenjiva, ili čak isuviše zahtevna:

"Uzmimo na primer biljku motovilku u Namibiji. Ona se kod nas koristi kao antireumatsko sredstvo. Inače nju sakupljaju čitave porodice specijalizovane za žbunasto bilje. Prema našim istraživanjima čak deset hiljada porodica direktno zavisi od sakupljanja ovog bilja. Postoji namera da se motovilka planski sadi, ali to nije tako jednostavno. Pa čak i kad bi bilo, značilo bi da sadnja postaje nadležnost mnogobrojnih komercijalnih farmera u Namibiji. Tada bi deset hiljada porodica ostalo bez posla."

Slobodna pravila za zaštitu prirode

Mnogo je delotvornije da se divlje sakupljanje nadzire na licu mesta. Tako bi se od prirode oduzimalo samo ono što priroda ponovo može da rodi:

"Mi pokušavamo da zaobidjemo zakon o zaštiti prirode, i preduzimamo sledeće mere: dogovaramo se sa trgovcima o očuvanju standarda, sertifikaciji, razvijamo zajedničke strategije, kojih se potom pridržavamo."

A da to funkcioniše, potvrdjuje već godinama vodeći isporučilac lekovitog bilja u Nemačkoj, Martin Bauer. U Namibiji se sakupljači moltovike obučavaju da tako žanju ovu korenitu biljku, da što duže traje, da godišnje sade ograničene količine i obezbede regeneraciju ove biljke. Sakupljači takodje dobijaju odštetu zbog manje količine zasadjenog bilja. A potrošači, medju njima i farmaceutska kompanija Vernigorode, znaju to da cene, kaže šef za kontrolu kvaliteta Helmut Burkhart:

"Mi smo dužni da kontrolišemo naše prodavce. Oni takodje putuju u regione. Od njih dobijamo sertifikate na osnovu kojih moramo da kažemo: Da li je trgovac bio tamo? Da li je sve u redu? Kada bismo znali da će jedna vrsta iščeznuti, jer je stalno kupujemo, tada bismo prešli verovatno na neko drugo bilje, ili pak povukli lek sa tržišta. To bi bili naši potezi."

Trenutno Savezni zavod za zaštitu prirode testira primenjivost medjunarodnih standarda za održivost divljeg sakupljanja u praksi, svuda u svetu, izmedju ostalog i u Bosni. Jer velika apoteka "Natur" mora da bude i ubuduće na usluzi svim Evropljanima.




  • Datum 04.02.2008
  • Autor Lidija Heler
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/D13O
  • Datum 04.02.2008
  • Autor Lidija Heler
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/D13O