Bilans procesa protiv neonacističke NSU
7. avgust 2013.
Državno tužilaštvo tereti je za deset ubistava u periodu od 2000. do 2007. Devet žrtava bilo je migrantskog porekla. U optužnici se navodi, Beate Čepe je ubijala "podmuklo i iz niskih pobuda". Ona je jedini preživeli član terorističke trojke, koja je sebe nazvala "Nacionalsocijalističko podzemlje" (NSU). Druga dvojica, Uve Benhart i Uve Mundlos, izvršili su početkom novembra 2011. samoubistvo, kako bi izbegli hapšenje. To je okvirna pozadina procesa protiv neonacista pred Višim sudom Bavarske u Minhenu.
Ni tri meseca od početka suđenja 6. maja, nije lako odgovoriti na pitanje, može li Beate Čepe zaista da bude osuđena za ubistvo. Dokazni materijal je uprkos obimnim istragama oskudan, i tu se ništa značajnije nije promenilo ni posle 31 dana procesa i mnogobrojnih ispitivanja svedoka. Kao sigurno važi to da 38-godišnja Čepe nije bila na mestu ubistava za koja se tereti. Njeni saučesnici Benhart i Mundlos izvršili su ubistva. Sa njima je Čepe živela sve do hapšenja u stanu u Cvikauu.
Stan dignut u vazduh
Taj stan više ne postoji, Čepe je u njemu postavila eksploziv, pre nego što se predala policiji. Eksplozijom su drugi stanovnici u zgradi mogli da budu povređeni ili čak da izgube život. To je potvrdio stručnjak saksonske Pokrajinske službe za kriminal.
Pored rasistički motivisane serije ubistva, u utvrđivanju krivice ulogu će igrati i uništeni stan u Cvikau, kao i napad bombom punom eksera u Kelnu. Tada je 2004, u ulici pretežno nastanjenoj migrantima mnogo ljudi bilo teže povređeno. O tom napadu, koji se pripisuje NSU, tokom prva tri meseca suđenja u Minhenu još uvek nije bilo reči. Strahovanja da bi proces usled brojnih tačaka optužnice i skoro 100 dodatnih tužbi koje su podneli članovi porodica žrtava, mogao da izmakne kontroli, tokom vremena su ipak iščezla.
Proces pod kontrolom
Predsedavajući sudija Manfred Gecl ima proces pod kontrolom. Početni pokušaji branilaca da iznude obustavljanje procesa, nisu urodili plodom. Njihova najteža optužba je glasila, Beate Čepe je državno tužilaštvo označilo kao "člana jedne bande ubica". To je advokatkinja optužene, Anja Šturm protumačila već kao neku vrstu presude. Slično su advokati argumentovali za saučesništvo u višestrukom ubistvu optuženog Ralfa Volebena, koji važi za jednog od najvažnijeg pomagača terorističke trojke. Bivši funkcioner ultradesničarske Nacional-demokratske partije (NPD), navodno je imao zadatak da nabavi oružje marke Ceska, kojim su počinjeni zločini.
Tri meseca od početka suđenja, Beate Čepe ostavlja utisak kao da je proces koji je izazvao pažnju međunardone javnosti, uopšte ne zanima. Izjave svedoka prati bez ikakve reakcije. Bilo da je reč o izjavama suseda, koji su opisali kako je neposredno pred hapšenje na sigurno odnela njene dve mačke iz zapaljenog stana. Ili izjave saoptuženog Karstena S, koji je priznao da je kupio oružje Ceska u Jeni i predao ga u Cvikauu Benhartu i Mundlosu, i da se tom prilikom susreo i sa Beate Čepe.
Savršena kamuflaža terorističke trojke
Još jedan optuženi dao je izjavu. Holger G. priznao je da je za članove NSU pribavio lažna dokumenta. Tako su od kraja 1990-ih desni ekstremisti bez problema mogli da iznajmljuju automobile i stanove ili da odlaze kod lekara. To je (toliko je barem jasno nakon tri meseca procesa), bila savršena kamuflaža kako bi se iz podzemlja, širom Nemačke izvodili zločini nad migrantima. Čepe je pri tome očigledno imala odlučujuću ulogu, svoje saučesnike Benharta i Mundlosa susedima je predstavljala kao prijatelja, odnosno brata.
Za sada nema ni najmanjeg znaka da bi Beate Čepe mogla nešto i da izjavi. Izgleda da su je njeni advokati ubedili da nepokolebljivo ćuti. Njeno ćutanje ide sada toliko daleko, da čak dopušta da njeni advokati odgovore na pitanja sudije prema njihovom nahođenju. Ni redovni posmatrači procesa u Minhenu do sada nisu čuli nijednu jedinu javno izrečenu reč optužene. Niko ne računa s tim da će se nešto u toj strategiji promeniti i nakon pauze od četiri sedmice koja počinje danas (7.8.). Prognoze da bi proces protiv neonacista mogao da traje dve godine ili duže, u međuvremenu su potvrđene.
Autor: Marsel Firstenau / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon