Bilans Koštuničine vlade - negativan

Politički analitičar Zoran Stojiljković to ovako komentariše: „Nezaposlenost i dalje ne opada. Korupcija je gotovo endemski raširena u Srbiji. Sumnja i nepoverenje su možda širi nego što je zaista operativno ima, makar kad se radi o sistemskoj ili političkoj korupciji koja je vezana za tendere, privatizacije. Što se tiče Kosova, naravno, treba ceniti napore, oni su bili optimalni, jer smo mi u tu stvar ušli kada je stvar bila relativno gotova i taj napor treba ceniti, ali se onda nepotrebno na kraju mandata time blokirao hod ka evropskim integracijama na kojima je puno rađeno. Ni taj šesti princip o raspodeli vlasti, da neko ko ima jedno mesto ne može imati drugo ključno operativno mesto, nije ispoštovan, jer nije bilo eksplicitne podrške Tadiću kao predsedničkom kandidatu.“

"Dve vlade"

Po mišljenju predsednika nevladine organizacije "Transparentnost Srbija", Vladimira Goatija, osnovni problem je to što su od samog početka postojale dve vlade: „Jedna je bila, uslovno rečeno i skoro paradoksalno, manjinska vlada na čelu sa premijerom koja se jedino bavila pitanjem Kosova. Drugo je bila vlada kojoj je na čelu bio potpredsednik Vlade sa većinskom stožernom strankom DS uz veliku podršku G17+ koja je nastojala da ne zaboravi ostale teme uključujući integracije u Evropu, borbu protiv korupcije, poboljšanje životnog standarda. Ali mislim da je od početka bio veliki stepen razlika. Tih pet principa očigledno su od strane partnera različito tumačeni i vlada je radila onako kako inače rade nehomogene koalicione vlade: ona je odlagala, zamrzavala i izbegavala ključne, sudbinske dileme sa kojima se Srbija suočava. Stoga možemo govoriti o izgubljenom vremenu koje se samo dodaje onom prethodnom izgubljenom vremenu koje takođe treba pripisati manjinskoj heterogenoj vladi.“

Neophodna homogena vlada

Sledeća vlada biće suočena sa istim pitanjima kao i prethodna, a da bi se ta pitanja uspešno rešavala, vlada će morati da bude homogena i da postigne konsenzus oko suštinskih tema, pre svega oko nastavka evropskih integracija, zaključuje Vladimir Goati.