BiH: Vreme za vanredne izbore?

Uoči oktobarskih opštih izbora Lider SDP-a (Socijaldemokratske partije) BiH Zlatko Lagumdžija obećao je „državu za čoveka“ i obračun sa dotadašnjim vladajućim elitama. „Vladajuća petorka biće oterana zakonom o oduzimanju opljačkane imovine“, rekao je Lagumdžija na predizbornom skupu SDP-a u Zenici.

Umesto da ih otera, lider SDP-a BiH im se pridružio, a vladajuća petorka izrasla je u šestorku. Voljom šefa SDP-a, SDA (Stranka demokratske akcije) ponovo je dobila priliku da učestvuje u formiranju vlasti, a generalni sekretar te stranke Amir Zukić poručivao je „da narod zna da je SDA jednako BiH“.

Kandidat SDA za Predsedništvo BiH Bakir Izetbegović obećao je na jednom predizbornom skupu u Visokom ekonomski oporavak zemlje i veće penzije. „Ja sam im dao jedno predizborno obećanje, a do sad smo svako, hvala Bogu, izvršili; sigurnost, stabilnost, poslovni ambijent i zapošljavanje“, rekao je Izetbegović.

Slična obećanja davao je i SNSD-ov (Savez nezavisnih socijaldemokrata) kandidat za državno Predsedništvo Nebojša Radmanović, na predizbornom skupu u Šekovićima. „SNSD pomaže čitavoj Republici Srpskoj (RS). Pomagali smo to pre četiri godine, a pomagaćemo i naredne četiri“, kazao je Radmanović.

Revolt: „Narod zna da ovo nije država za čoveka“

Kombinujući izborne slogane SDP-a i SDA, nekoliko meseci nakon izbora, aktivisti tuzlanskog pokreta „Revolt“ poručili su da „narod zna da ovo nije država za čoveka“. Tada je već bilo jasno da penzije neće biti povećane, da od ekonomskog oporavka nema ništa, te da vladajuća šestorka nije u stanju da ispoštuje izbornu volju građana.

Direktor Centra za humanu politiku iz Doboja Momir Dejanović je, gostujući u emisiji televizije FTV, podsetio da su „stranke u Federaciji BiH (FBiH) obećale penzije u iznosu od 50 odsto prosečne plate, a ona sada iznosi 40 odsto“. „I u RS su obećali povećanje penzija, a najmanja penzija u tom entitetu je 160 konvertibilnih maraka, što je nacionalna sramota“, rekao je Dejanović.

Uoči izbora čelnici oba HDZ-a (Hrvatska demokratska zajednica) govorili su da će rešiti „neravnopravni ustavni položaj Hrvata“. U Izbornoj noći 3. oktobra 2010. godine lider HDZ-a BiH Dragan Čović je svoje biračko telo pozdravio iz Doma HDZ-a BiH u Mostaru „iz buduće prestolnice hrvatske federalne jedinice u BiH“.

Dva HDZ-a danas ne participiraju u federalnoj vlasti, a zbog međustranačkih nesuglasica, u tri federalna Kantona vlast još nije ni formirana. Od opštih izbora prošlo je godinu dana. Građani su razočarani. Jedni govore da „BiH stoji u mestu, što je veliki zaostatak u odnosu na druge države regiona“, a drugi da je „otišla u propast“.

Vanredni izbori (ne)moguća misija

Dosadašnji apeli nevladinih organizacija, među kojima i četiri godine star predlog Centara civilnih inicijativa (CCI) da se uvede rok za formiranje vlasti i institut vanrednih izbora, čekaju ustavnu reformu, kaže analitičar CCI Ivica Ćavar, ocenjujući da se BiH sada nalazi u „veoma teškoj situaciji“. „Više od pola miliona je nezaposlenih, nema Veća ministara ni državnog budžeta i kasni se u procesu evropskih integracija“, upozorava Ćavar.

Opozicije u BiH gotovo da i nema. Obećavajući im udeo u vlasti, Dodik i Lagumdžija kupili su dojučerašnje ljute protivnike, a iz političkih dogovora o budućnosti zemlje izbacili Savez za bolju budućnost (SBB) BiH Fahrudina Radončića, Partiju demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića i Demokratsku partiju (DP) Dragana Čavića. Lider „Naše stranke“ Denis Grac smatra da je „vreme za vanredne izbore“.

„Dok god se politika vodi isključivo prema etničkim odrednicama, ova zemlja nikada neće postići suštinski napredak. Kako ni godinu dana od općih izbora volja građana nije ispoštovana, pozivam visokog predstavnika da iskoristi svoja ovlašćenja i nametne izmene Izbornog zakona, kako bi se omogućilo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, poručio je Grac.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković