1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

BiH u vrtlogu strasti, vere i politike

zahuktava, sve je jasnije da predstavnici verskih zajednica i dalje igraju važnu ulogu, svrstavajući se iza određenih političkih opcija…

default

Diskusija u Medija centru u Sarajevu

Da li za predstavnike verskih zajednica ima mesta u predizbornim kampanjama i šta to znači za javnost u BiH? Da li je moguće povući jasnu granicu između verskog, javnog i političkog? To su pitanja na koje su odgovore potražili Boško Tošović, teolog i sveštenik Srpske pravoslavne crkve, Edhem Bičakčić, predsednik Sabora Islamske zajednice u BiH, Miodrag Živanović, profesor Univerziteta u Banjaluci i Momir Dejanović, predsednik Centra za humanu politiku iz Doboja. Javna tribina je održana u sarajevskom Mediacentru.

Profesor Živanović je detektovao problem, koji je, doduše, prisutan od samog početka demokratskih promena u BiH, kao težak strukturalni poremećaj unutar tri jednopartijska sistema.

Miodrag Zivanovic und Bosko Tosovic Religion und Politik in Bosnien-Herzegowina

Miodrag Živanović (levo) i Boško Tošović

„Ta tri jednopartijska sistema bazirana su na etničkoj matrici, a oni onda, imaju spregu sa tri, 'pripadajuće' im konfesije. Kod nas u Republici Srpskoj postoji pravoslavni Iran, u Sarajevu postoji islamski Vatikan, a u zapadnoj Hercegovini postoji katolički fundamentalizam. Takvo stanje govori o zaista teškom poremećaju. Klerikalizam je težak kancer na tkivu BiH“, rekao je Živanović i dodao da takvo stanje ima otvorena vrata i u ustavnom uređenju. „Nacionalne partije doživljavaju se kao sudbinske i autentične predstavnice etničkih matrica, a u sprezi sa konfesijama dobijaju ono što se zove potpora za ostvarivanje izbornih i svakih drugih rezultata.“

Pa, šta da se radi profesore?

„To je ozbiljan problem i ne može se rešiti preko noći. Jedno od mogućih rešenja jeste reforma obrazovanja, sa ugradnjom nekih drugih i drugačijih sadržaja, koji respektuju religijske vrednosti, ali koji bi zaobišli ove dnevno-političke kontekste. Drugo je promena legislative u BiH, od Ustava pa do mesne zajednice gde se kao nešto pozitivno tretira ono što nazivamo klerikalizmom. I konačno, ja mislim da bi veronauku trebalo izbaciti iz javnog obrazovnog sistema. U stvari, za početak, bilo bi dovoljno, ako postoji politička volja, u Ustav BiH ubaciti samo jednu rečenicu: Crkva je odvojena od države“, rekao je Miodrag Živanović.

Edhem Bicakcic Religion und Politik in Bosnien-Herzegowina

Edhem Bičakčić

Mediji vrlo često prebacuju reis-ul-ulemi Mustafi ef. Ceriću da je previše uključen u dnevnopolitičke događaje u BiH, a naročito pred izbore, kao i da pokazuje otvorenu podršku određenoj političkoj opciji.

„Na prostoru gde je brutalna politička propaganda dugo vremena držala primat, osvajanje svake slobode, pa i verske, doživljava se kao nešto neprirodno, ali to u stvari, nije. Istupi reis-ul-uleme često se konotirani političkim temama, ali to nije suština poruke“, rekao je Bičakčić.

Pa, šta je onda reisova poruka?

„Suština te poruke je verski odgoj i obrazovanje“, siguran je Bičakčić. Novinari su ga podsetili na nedavno objavljenu naslovnu stranu „Slobodne Bosne“ na kojoj su Fahrudin Radončić i reis Cerić, a iznad je natpis: „Boba im fali da osvoje vlast“.

„Sretan sam što više ne moram da čitam taj list, a za ostalo morate pitati Senada Avdića“, rekao je Bičakčić. Tako smo ostali uskraćeni za odgovor na suštinsko pitanje: Otkud reis-ul-ulema, čiji je zadatak da se bavi verskim odgojem, u borbi za osvajanje vlasti?

Hodže i popovi...

Boško Tošović, teolog i sveštenik Srpske pravoslavne crkve smatra, da bi za BiH idealna bila neka vrsta demokratskog sekularizma, što bi trebalo da znači, da bi uz sve slobode, bile afirmisane i verske slobode.

Momir Dejanovic Religion und Politik in Bosnien-Herzegowina

Momir Dejanović

„Mi zagovaramo jedan demokratski, a ne agresivni sekularizam. Srpska pravoslavna crkva nikada nije favorizovala jednu određenu političku opciju, jer uvek gleda na celinu naroda. A što se tiče popova i službenika crkve, i oni imaju pravo glasa i izaći će na izbore. Jedino ne bi trebalo da ističu za koju opciju su se odlučili. To bi trebalo da bude njihova privatna stvar. Ne znači da sveštenici moraju da budu apolitični“, rekao je Tošović.

Na novinarsko pitanje, kako to da crkveni velikodostojnici osveštavaju novosagrađene škole i obdaništa u Republici Srpskoj, koje su izgrađene državnim novcem, Tošović nije imao odgovor.

„Bosna i Hercegovina ima te tri različitosti, tri etno-politike i to može tako postojati još stotinu godina i to je realnost koju treba prihvatiti. Ono što ne prihvatam jeste manipulacija koja je još jedna vrsta laži, ono što rade političari u predizborno vreme, kad se razlike produbljuju, kad političari i crkveni ljudi jedni drugima trebaju. Uloga crkve, odnosno verskih zajednica, je vrlo bitna, a nje nema“, rekao je Momir Dejanović. On je dodao da se verske zajednice, koje su prošle kroz brojna iskušenja, ne boje za svoj opstanak, dok kod političara uvek postoji taj strah. Zbog toga ova zloupotreba verskih zajednica od strane politike“, rekao je Dejanović.

Autorka: Ljiljana Pirolić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 21.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PHy6
  • Datum 21.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PHy6