BiH u raljama suseda

Odnosi BiH i Srbije, nakon svega što se moglo videti u poslednjih mesec dana predizborne kampanje, čini se da će i u narednom periodu ostati isti, odnosno da će ići u pravcu podrške samo jednom entitetu. BiH ima specifičan istorijski i politički položaj, pa prvi susedi svako malo završe direktno mešajući se u unutrašnje stvari zemlje, a da niko ni od Međunarodne zajednice ni od državnih organa BiH na to ne reaguje. Tako je u samom finišu predizborne utrke glavni adut sada već pobedniku izbora u Republici Srpskoj, Miloradu Dodiku, ni manje ni više bio predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić je došao u Doboj da podrži svog kandidata, dok je za finiš trke poslao ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića u Banjaluku, na istu binu sa Svetlanom Ražnatović.

O tome kakvu su poruku poslali biračima u RS i BiH, te građanima Srbije, svojim dolaskom, za Dojče vele govori predsednik Socijaldemokratske unije (SDU) i narodni poslanik u skupštini Srbije, Žarko Korać.

„Angažovanje Tadića i Jeremića u predizbornoj kampanji Milorada Dodika skandalozno je i predstavlja otvoreno mešanje u unutrašnje stvari BiH, posebno kada se uzme u obzir da je Tadić predsednik Srbije, da je izabran glasovima svih građana Srbije, pa pretpostavljam i bošnjačkim i hrvatskim glasovima i glasovima drugih manjina. Njegove poruke da je Dodik najbolji kandidat jesu krajnje neuobičajene u Evropi, negde bi čak izazvale i strahovite reakcije. Što se tiče Vuka Jeremića, ja mislim da je on bio tačno gde je trebalo da bude - na bini sa Svetlanom Ražnatović. Njegovo bavljenje spoljnom politikom je na nivou estrade i predstavlja ono što posetioci estradnih događaja i traže. Pretpostavljam da bi Dodik pobedio u svakom slučaju i bez te podrške pa je ona samim tim i čudnija. Ona treba da pokaže da postoje čvrste veze između Beograda i Banjaluke. To je podrška Dodikovoj kampanji koja je imala dva elementa, negiranje genocida u Srebrenici i zalaganje za razbijanje BiH. Tadić je podržao njegovu kampanju i to je užasavajuća činjenica“, kaže Korać.

BIH iskorišćena u zamenu za Kosovo

S obzirom na to da je ovako otvoreno podržavanje jedne politike u drugoj državi prošlo bez većih kritika, postavlja se putanje koliko je uopšte iskrena zvanična politika Srbije prema BiH. Da podsetimo, i predsednik Tadić i šef diplomatije Jeremić, u javnim istupima uvek podvlače da su za jedinstvenu BiH u okvirima Dejtonskog sporazuma. Međutim, ni jedan njihov potez to ne dokazuje. Korać smatra da je takvo ponašanje vlasti nanelo dugoročnu štetu odnosima BiH i Srbije.

„Odnosi Srbije prema BiH treba da budu kao i prema svakoj susednoj državi - dobri, prijateljski, ekonomski odnosi su inače jako razvijeni, BiH je među zemljama u koje Srbija izvozi najviše svojih proizvoda. Nema nikakve sumnje da Beograd ima prava da ima posebne odnose sa Banjalukom, ali to ne znači da podržavate negiranje genocida u Srebrenici ili da se zalažete za razbijanje BiH. Drugim rečima ovo što su uradili Tadić i Jeremić je nepromišljeno i dugoročno štetno za Srbiju. Konačno, Srbija ima ogromnu odgovornost za ono što se dogodilo u BiH od 1991 -95. godine i najmanje što bi čovek mogao da očekuje od ljudi koji sebe zovu demokratskim političarima jeste da budu svesni te odgovornosti, 100.000 mrtvih i svih ostalih nesreća koje su se tu dogodile. Ovo što smo videli je strahovit korak unazad i moram da kažem da nije neslično Miloševićevoj politici.“

Milorad Dodik svoj mandat na mestu premijera obeležio je i drskim i primitivnim ponašanjem prema medijima, izdavanjem naredbi svim javnim službama u RS da ne daju izjavu za jednu televiziju, ili, kao izbornog dana, saopštenjem kojim se zabranjuje Alternativnoj televiziji da izveštava iz štabova te stranke. Alternativna televizija i portal Buka.ba su retki mediji koji kritikuju režim na vlasti. Glavni i odgovorni urednik Buke, Aleksandar Trifunović, smatra da je podrška iz Srbije doprinela pobedi kandidata SNSD na izborima.

„Ako smo pratili genezu odnosa Dodik - Tadić, Tadićeva posjeta je bila logična posljedica Dodikovog učešća u kampanji DS i ona je definitivno, sigurno možemo reći, poprilično doprinjela pobjedi SNSD u RS. Iza nas je krizna godina i po logici stvari to je razlog zbog kojeg bi vlast bar malo trebala biti kažnjena. Činjenica da je broj glasova SNSD gotovo identičan rezultatima na poslednjim izborima govori o tome da je u finišu kampanje došla podrška iz Srbije. Da li je to štetno ili ne u ovom trenutku je vrlo teško govoriti, jer oficijelna politika Beograda jeste da je BiH nedjeljiva, da se podržavaju sva moguća riješenja na njenom putu ka EU. Mislim da je poruka Srbije u ovom trenutku više nego jasna, da je gubitkom, porazom politike prema Kosovu došlo do potrebe za kompenzacijom i nastupa koji je, u stvari, više poruka ljudima u Srbiji da, eto, o nekim Srbima u vrhu srbijanske države mi i dalje brinemo”, kaže Trifunović za Dojče vele.

Nazadna politika Srbije i protokolarno ponašanje Hrvatske

Za razliku od političkog vrha Srbije, predsednik Hrvatske Ivo Josipović pozvao je Hrvate u BiH da iskoriste svoje demokratsko pravo i izađu na glasanje, jer na taj način određuju put kojim će zemlja ići u naredne četiri godine. Žarko Korać smatra da se upravo na odnosu prema BiH vidi razlika između između Srbije i Hrvatske, jer Srbija nastavlja putem da je BiH država u kojoj treba održavati odnose samo sa jednim entitetom, a drugi sasvim vidljivo izbegavati.

„Tadić uvek napravi jedan korak napred, a dva nazad“, kaže Korać. Novinaru i piscu Borisu Dežuloviću potez Josipovića je protokolarno ponašanje kakvo se očekuje od predsednika jedne demokratske zemlje.

„Doveden sam u nezgodnu situaciju da moram hvaliti hrvatske političare u odnosu na srpske, a nisam se nadao da ću to morati. Josipovićev potez je bio načelan, principijelan i ono što se očekuje od tranzicijske Hrvatske - da se ne bi trebala miješati u poslove susjedne zemlje. Josipović je to napravio rutinski, pozvavši hrvatske birače u BiH da izađu na izbore. S druge strane, imamo Tadića i njegovog potrčka Jeremića koji nastupaju sa pozicija sa kojih su nastupali Tuđman i njegovi potrčci devedesetih kada su pozivali Hrvate u Herceg Bosni da glasaju za HDZ. Bilo je groteskno vidjeti predsjednika jedne evropske države, takozvane moderne i takozvane prosperitetne, koji se svodi na to da bude predizborna Ceca Ražnatović jednom Miloradu Dodiku, a skupa s njim onda kao kolateralna šteta i Vuk Jeremić. Poruke Tadića u širem kontekstu su možda važne njemu i Srbima, ali nisam siguran da su važne za cijelu piču. Tadić zapravo samo govori glasajte za Dodika. U tom smislu sva njegova priča o proevropskoj Srbiji ispada licemjerna, kad se vidi kako tuđmanovski otvoreno pruža podršku čovjeku koji je prije desetak dana po Srebrenici šetao i skandirao kako se u tom gradu nije dogodio genocid“, kaže Dežulović.

Srbija je u poslednje četiri godine u nekoliko navrata otvoreno stajala na stranu samo jednog entiteta u BiH. Čelni ljudi su imali egzibicije da se pojavljuju otvarajući školu simboličnog naziva „Srbija“, da pred izbore otvaraju mostove, deliće autoputa i pruge koje nikako da se završe. Nakon Istanbulske deklaracije mogao se nazreti mali pomak u poboljšanju odnosa, nakon Tadićevog odlaska u Sarajevo. Međutim, sve je tu stalo. Nakon poslednjih postupaka pitanje je kakva će daljnja politika Srbije prema BiH biti.

„Kakvu politiku očekivati nakon toga. Ne mogu reći da me strah, jer ta politika nije zločinačka, ona je samo potpora jednoj potencijalno zločinačkoj politici. Ne mogu reći da je to zločinačka politika, ali je u najmanju ruku glupa. Tu se Dodik, RS i cijela BiH koriste kao mali ulog u unutrašnjoj srpskoj stvari, ne računajući očito kakvu štetu takva podrška može izazvati na širem planu“, objasnio je Dežulović.

Srbija danas slavi desetogodišnju pada režima Slobodana Miloševića i tzv. petooktobarske promene. Deset godina nakon dolaska demokratske opcije na vlast, odnos Srbije prema susedima, je najlošiji do sada, a prema BiH nikada nije bio bliži onom iz devedesetih godina.

Autorka: Žarka Radoja, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković