BiH: Od "zemlje slučaja" do predsedavajuće

Na dnevnom redu Saveta bezbednosti, pored vruće teme, referenduma za osamostaljenje južnog Sudana, naći će se i situacija u Sijera Leoneu, Somaliji i Nepalu. Takođe će se raspravljati o izgradnji post-konfliktnih društava kroz mirovne operacije UN, kao i o situaiciji na Bliskom istoku. Stalni predstavnik BiH u UN u Njujorku za Dojče vele, kaže kako očekuje, da će “januar ipak, proći bez velikog stresa”.

Rutina ili planetarna pravda

Jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti (SB) od 1. do 31. januara 2011, u rukama je Bosne i Hercegovine. Za neke je to sasvim rutinska, gotovo “tehnička stvar”, s obzirom da je zemlja u proteklih 12 meseci obavila već pola dvogodišnjeg mandata, kao jedna od 10 nestalnih članica, u ovom 15-članom, najvažnijem telu Ujedinjenih nacija.

Za druge je to pak, skoro sam znak planetarne pravde, znajući kroz šta je sve zemlja prošla u periodu od 1992. do 1995, kada je bila skoro rekorder među svim drugim zemljama koje su se našle na dnevnom redu SB: Samo u tom periodu, SB je o BiH usvojio preko 70 rezolucija. Uostalom, i danas, 15 godina posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH se kao i Liban (druga nestalna članica SB sa istovetnim mandatom, do kraja 2011) – nalazi kao povremeni subjekat razmatranja ovog tela, što joj proceduralno, pa čak ni politički ne smeta da predsedava SB.

Visoki poverenik Političkog odeljenja UN-a, u Njujorku, Sarajlija Darko Mocibob, za Dojče vele kaže, da predsedavanje BiH SB doživljava i sasvim lično: “Za mene ovaj događaj ima posebno značenje. Kao netko tko je počeo raditi za UN, zapravo za UNPROFOR (Snage UN-a u BiH od 1992. do 1995. ) u Sarajevu 1993, kad je Bosna bila slučaj, za mene ovo ima posebno značenje, jer sada, Bosna od slučaja, od prije nepunih 15-ak godina, postaje predsjedavajuca Vijeća sigurnosti. To sigurno govori o promjeni situacije u BiH, u pozitivnom smislu. Istovremeno – to za Bosnu predstavlja veliku obavezu”.

Više od rutine

Da predsedavanje SB UN-a, koji se još od doba “Hladnog rata” naziva “svetskom vladom” nije nimalo jednostavan posao, svestan je očito i šef Misije BiH u SB, Ivan Barbalić. Za DW Barbalić je između ostalog govorio o redosledu prioriteta – globalnih kriznih žarišta, koje će mu kao “vruć krumpir”, biti u rukama u narednih mesec dana. Sve to nije umanjilo njegov vidljivi optimizam; on je siguran, da će u tom periodu “sve biti u redu”: “U Vijeću smo već godinu dana i ovo je vrhunac našeg rada. Predsjedavanje je jedan izazov kako za našu Misiju, tako i za Ministarstvo (Vanjskih poslova BiH – op.aut.) i Predsjedništvo. Već nekoliko mjeseci se pripremamo za taj zadatak, i vjerujem da ćemo ostvariti ono što se od nas očekuje. U svakom slučaju, ja vjerujem da ćemo uraditi dobar posao i takodjer vjerujem da će januar proći bez nekog većeg stresa”, kaže Barbalić.

Ipak, s obzirom na to da Bosna i Hercegovina još nije sasvim politički konsolidovana zemlja – mnogi još uvek strepe kako će sve to da prođe. Dugogodišnja šefica Rojtersovog dopisništva u UN, sada politički analitičar u Ujedinjenim nacijama, Evelin Leopold, za naš program kaže kako je i predsedavanje SB najviše u rukama stalnih pet članica, bez obzira na rotaciono predsedništvo, koje se svakog meseca menja. Leopold nije jedina koja je spremna da potvrdi, kako je uloga nestalnih članica u nereformisanom SB, koje se brojčano nije uvećalo već 45 godina – skoro marginalizovana od stalnih predstavnika u SB, SAD, Velike Biritanije, Francuske, Rusije i Kine: “I rotaciono predsedavanje BiH je u svakom slučaju specifično, i ako vaš ambasador odluči da recimo tokom naredne sedmice više govori o kršenju ljudskih prava u Sudanu, gde se 9. januara održava referendum o osamostaljenju južnog dela zemlje, to će u svakom slucaju pojačati pažnju medija”, kaže između ostalog Evelin Leopold, sugerišući da bi trebalo iskoristiti ovu priliku.

Autor: Erol Avdović

Odg. urednica: I. Ivanović