BiH: Kule i gradovi – ko god da pobedi

Nacionalistički orjentisana retorika nije bila glavno obeležje ove izborne kampanje iako je, prema oceni analitičara, bila prisutna u oba entiteta, posebno u Republici Srpskoj. Lider SNSD Milorad Dodik ponovo je igrao, smatraju analitičari, na „sigurnu kartu“. „Ima onih u BiH koji žele da nema Republike Srpske, da Bosna bude država Bošnjaka i da u njoj nema drugog naroda“, kazao je Dodik na predizbornom skupu u Šipovu.

Međusobnih optužbi nije se ustručavala nijedna stranka, a opozicija je često prozivala aktuelne vladajuće političare. Predsednik Demokratske partije Dragan Čavić: „Već duže vreme govorim da se ekonomska politika Vlade RS svodi na tri reči; prodaj, potroši i pozajmi“, rekao je Čavić.

Borba za bošnjačke glasove najneizvesnija

Borba za bošnjačke glasove u Federaciji BiH nikad pre nije bila toliko neizvesna, pa se na uobičajenu Dodikovu retoriku malo ko osvrtao. Sukob „bošnjačkih“ političkih subjekata bila je glavna karakteristika kampanje. „Izgubili smo četiri godine zbog politike 'Bosna 100 posto', kao i zbog politike 'sve ili ništa'“, kazao je lider SDA Sulejman Tihić aludirajući na Stranku za BiH Harisa Silajdžića.

U predizbornoj kampanji Stranka za BiH je isticala sopstvene zasluge za rešavanje ekonomskih problema i „ogroman doprinos dr Harisa Sailajdžića međunarodnoj afirmaciji Bosne i Hercegovine“, za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, izbor BiH u Savet bezbednosti UN i ugovore sa NATO, što smatraju „najvećim međunarodnim uspehom diplomatije u posleratnoj BiH“.

Obećanja, kritike i međusobne optužbe

Buru reakcija i političkih kombinacija na bošnjačkoj političkoj sceni izazvala je pojava Saveza za bolju budućnost (SBB) BiH Fahrudina Radončića. Radončić je jedini kandidat koji nudi ostavku i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora ako za dve godine od BiH ne stvori „najveće gradilište u regionu“. „Najveći problem za Bošnjake u BiH nisu Srbi i Hrvati, nego korumpirana i lopovska vlast“, rekao je lider SBB na predizbornom skupu u Živinicama.

Načelnu saglasnost Radončića i lidera Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Zlatka Lagumdžije oko nekih političkih i ekonomskih pitanja, ispoljenu u jednoj od debatnih emisija javnog servisa, posebno je negativno doživeo lider „Naše stranke“ Bojan Bajić. „Na levoj političkoj sceni je i SDP i stvarno moram reći da tu takođe nešto smrdi jer SDP kuje koaliciju sa Fahrudinom Radončićem“, rekao je Bajić u emisiji TV1.

Na sledećoj strani:

Kampanja „otišla na ništa“

Mnogi bi da predstavljaju Hrvate

Prema nevladinim organizacijama, kampanja SDP nije bila napadačka, ali Zlatko Lagumdžija je na predizbornim skupovima često koristio činjenicu da je mnogo toga u ovoj zemlji podložno kritici. „Da li je u prethodne četiri ili osam godina zemlja išla u dobrom smeru? Hoćete li da se nastavi ovoliki posao i ovolika pravda? Ako hoćete, onda nemate šta da tražite sa SDP-om i Željkom Komšićem jer mi nećemo da se to nastavi“, kazao je Lagumdžija.

Kandidat SDP za hrvatskog člana Predsedništva BiH Željko Komšić odbio je učešće u debatnoj emisiji javnog servisa iako je to bila jedna od retkih prilika za sučeljavanje svih kandidata za hrvatskog člana državnog Predsedništva. Poziv je odbila i kandidatkinja HDZ BiH Borjana Krišto, ali njen stranački šef Dragan Čović nije propuštao nijednu priliku da, kao na skupu stranke u Sarajevu, ukaže na značaj predstojećih izbora i očekivane postizborne ustavne promene.

„Tada mi želimo da budemo za pregovaračkim stolom kao snaga hrvatskog naroda“, kazao je Čović. Međutim, za pregovaračkim stolom žele da budu i druge hrvatske stranke, a da će borba za hrvatskog člana državnog Predsedništva i ovoga puta do kraja biti neizvesna, potvrdila je i kandidatura Martina Raguža iz HDZ 1990. „Ovo su presudni izbori jer će u naredne četiri godine morati da dođe do promene Ustava BiH“, rekao je Raguž u emisiji Hrvatske televizije.

Prema ocenama analitičara, Narodna stranka radom za boljitak Jerka Ivankovića-Lijanovića, imala je jednu od najrelevantnijih kampanja, odnosno predstavnici ove stranke govorili su o životno važnim pitanjima poput nezaposlenosti, obrazovanja, ruralnog razvoja itd. Međutim, ni predstavnici „manjih“ stranaka nisu bili imuni na međusobna optuživanja. „Tako nama sa ovima što gore sede nije lako. Umreti sa njima nećemo, ali nam od njih nema leka“, rekao je Jerko Ivanković-Lijanović svojim simpatizerima na platou ispred Parlamenta BiH.

68 posto predizborne priče „otišlo na ništa“

Predstavljajući preliminarne rezultate monitoringa kampanje, predsednik ACIPS-a Sanel Huskić je naveo da je od predsedničkih kandidata najrelevantniju kampanju imao Mladen Ivanić iz PDP-a, a najgoru Nebojša Radmanović iz SNSD-a. Huskić ocenjuje da su se politički subjekti mnogo više bavili oponentima, nego suštinskim pitanjima. „Sve stranke koje smo nadgledali, sa izuzetkom SDP-a i NSRzB-a, imale su izuzetno napadačke kampanje prema svojim oponentima. 68 posto predizborne priče je otišlo na ništa“, kaže Huskić.

U kojoj su se meri političari uspešno borili za glasove birača biće poznato već nekoliko sati po zatvaranju biračkih mesta 3. oktobra, jer će se glasački listići, prvi put u BiH, elektronski distribuirati. Prvi rezultati izbora za članove Predsedništva BiH očekuju se 3. oktobra oko 23 sata, dok bi prvi rezultati za Predstavnički dom Parlamenta BiH trebalo da budu poznati oko dva sata, 4. oktobra.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odg. urednik: Nemanja Rujević