1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

BiH - još uvek minirana zemlja

U Bosni i Hercegovini je, od završetka ratnih sukoba 1990-tih godina, uklonjeno 750.000 mina, ali posao čišćenja nije ni izbliza završen. Ljudi još uvek ginu

default

Različiti tipovi mina korišćeni u ratovima na Balkanu - procenjuje se da u Bosni i Hercegovini ima još 220.000 neeksplodiranih mina

Procenjuje se da je u BiH ostalo oko 220.000 eksplozivnih naprava. Nedostatak novca otežava njihovo uklanjanje. Ukupni troškovi za lociranje i uklanjanje samo jedne mine dosežu čak 10.000 dolara. BiH je siromašna zemlja, a međunarodni donatori su se u međuvremenu okrenuli novim kriznim područjima, pre svega Iraku i Avganistanu. Strahuje se da bi hladna zima, kada mnogi kreću u šumu po drva, mogla doneti nove žrtve. Od kraja rata '95, u BiH je od mina ranjeno 1.655 osoba, a 487 nije preživelo eksplozije. U ovoj, 2008. godini poginulo je 19 ljudi, a 18 je teško ranjeno.

Linija od 14.000 km

Zvaničnici u Evropi kažu da u BiH još oko 1.000 kvadratnih kilometara teritorije nije očišćeno. Kada se sastave sve bivše prve linije sukoba, gde je i postavljen najveći broj mina, to čini

14.000 kilometara dugu liniju, što je više od trećine puta oko Zemlje. "Tamo, preko onog brda, tamo se to desilo", priseća se Muriz Jukić (43) iz sela Vitnica na Igmanu koji je prošle zime svojim traktorom nagazio na minu i izgubio oko. "Sanjam tu eksploziju i budim se u znoju", kazao je Muriz novinaru agencije AP.

Dostupno - oko trećine sredstava

Prema međunarodnom sporazumu iz 1997, BiH je do marta 2009. trebalo da bude očišćena od mina. Pošto to nije učinjeno ni 13 godina od okončanja rata, rok za potpuno deminiranje je produžen za još deset godina. Zvaničnici koji koordiniraju napore na prikupljanju sredstava kažu

da BiH uspeva da obezbedi oko trećine od planiranih 50 miliona dolara godišnje. Za 2008. godinu SAD su za uklanjanje mina u BiH osigurale 18,4 miliona dolara. I, mada je to za 3,5 miliona više nego 2007. godine, još je ispod onoga što je neophodno da se BiH do 2019. godine očisti od mina.

Entschärfung von Minen in Kolumbien

Demineri moraju imati dobre živce i sigurnu ruku. Alkohol im je zabranjen, na spavanje moraju u 22h

Otkrivanje mnogo veći problem od uništavanja mina

Proveravanje postojanja mina po kvadratnom metru košta oko 2,5 dolara. To se čini jeftinim dok se na sabere cela površina koju u BiH treba proveriti, što onda prosečnu cenu lociranja i uklanjanja po jednoj mini diže na 10.000 dolara. "Kod nas su to najvećim delom gerilska minska polja, mine posejane bez dokumentacije. Teško ih je naći, utvrditi područje rizika. Nije problem uništiti minu. Najviše vremena i napora potrošimo u njihovom otkrivanju", kaže zamenik direktora Deminerskog centra BiH Ahdin Orahovac.

"Samo da misli ne odlutaju"

"Ako pogledate tipičnu dokumentaciju, u njoj se kaže 'tri mine, tri metra od stabla jabuke'. Ali, kada mi uđemo u šumu to više nije lako prepoznati. Znamo da su tamo negde tri mine i to je naš najveći problem", dodaje Orahovac, pokazujući na mapu prekrivenu obojenim tačkama. Plave predstavljaju očišćena, a crvene još uvek minirana mesta. Crvenih tačaka je mnogo. Salih Hodžić je jedan od deminerima koji nastoje da smanje njihov broj. "Moram da budem potpuno skoncentrisan. Ukoliko mi misli odlutaju, moglo bi biti pogubno".

Osvojiti „nekoliko kvadratnih metara novog prostora...“

Njemu, kao i svim ostalim deminerima, zabranjen je alkohol, u 10 naveče mora na spavanje, a kada radi, to je u intervalima od po 30 minuta. Pauze su obavezne. "Kada posle posla dođem kući znam da sam osvojio nekoliko kvadratnih metara novog prostora na kojem deca mogu da se igraju i na kojem niko neće biti ranjen ili ubijen", kaže Hodžić.

Otežan život u svakom pogledu

Sarajevo je 1984. godine bilo uspešan domaćin 14. Zimskih olimpijskih igara. Grad se kandidovao i za igre 2010. godine ali je odbijen najviše zbog opasnosti od mina u blizini skijaških terena na Igmanu i bob staze na Trebeviću. I to pokazuje koliko minska polja otežavaju život i razvoj, od poljoprivrede, izgradnje puteva i fabrika do razvoja turizma i povratka izbeglica.

  • Datum 24.12.2008
  • Autor Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GMLt
  • Datum 24.12.2008
  • Autor Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GMLt