1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

BiH – imuna i na „štap“ i na „šargarepu“

9. maj 2018.

Predsedništvo Bosne i Hercegovine u Berlin dolazi u trenutku kada domaćinu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, ne može da se pohvali bilo kakvim napretkom. Shodno tome, i atmosfera uoči sastanka je tmurna.

https://p.dw.com/p/2xP2e
Foto: Getty Images/AFP/J. Macdougall

Ne događa se svaki dan da kancelarka Angela Merkel u svom uredu prima tri predsednika jedne države. I to odjednom. I po tome je Bosna i Hercegovina jedinstven slučaj u Evropi. Da li će Bakir Izetbegović kao predsedavajući i Dragan Čović i Mladen Ivanić kao članovi Predsedništva i ovog puta, kao pre dve godine (naslovna fotografija), doći u odvojenim limuzinama – još nije poznato.

- pročitajte još: Bure baruta na šahovskoj tabli

Kancelarka ima dobro pamćenje

Konkretno nije saopšteno ni to o čemu će se tokom radne večere razgovarati, osim o bilateralnim odnosima, pitanjima (regionalne) bezbednosti – što zvuči i više nego uopšteno. Sastanak sa trojcem iz Sarajeva je poslednji u današnjem rasporedu nemačke kancelarke (pretposlednji je sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem) uoči neradnog praznika u Nemačkoj (Vaznesenje), a sudeći po kalendaru kancelarkinog ureda to je ujedno i početak produženog vikenda. Odmor će kancelarki sigurnu biti potreban, jer kolikogod da je u javnost izašlo malo o temama razgovora, oni sigurno neće biti preterano ugodni. Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da predsednički trojac u Berlin dolazi u trenutku kada je već više nego izvesno da je Evropska unija, tj. nemačko-britanska inicijativa za Bosnu i Hercegovinu manje-više propala i da je ta zemlja, nekoliko meseci uoči opštih izbora, bez izbornog zakona.

Tobias Flessenkemper, Balkan-Experte, Politologe
Tobijas Flesenkemper: Prevladava osećaj razočaranjaFoto: Tamino Petelinšek/STA

Tobijas Flesenkemper iz Evropskog instituta CIFE iz Nice, inače izdavač i koautor upravo izašle knjige „Politički sistem Bosne i Hercegovine“, ne misli da će Angela Merkel gostima iz BiH „očitati lekciju“, kako to sugerišu neki bosanskohercegovački mediji, ali ipak smatra da razgovor sigurno neće biti ugodan. „Mislim da Merkelova neće čitati lekciju, već će to biti manj-više podsećanje na data obećanja koja nisu ispunjena. Prevladava osećaj razočaranja – mada to Angela Merkel naravno neće tako jasno reći – da se rukovodstvo Bosne i Hercegovine pokazalo potpuno otpornim na bilo kakve promene. Ako uzmete u ruke novine od pre petnaest, deset i pet godina videćete da se ne menja ništa. Ne smemo da zaboravimo da Angela Merkel ima veoma dobro pamćenje i da je s rukovodstvom BiH o istim problemima razgovarala i pre desetak godina, a da se promenilo malo ili gotovo ništa. I to je ostalo zapamćeno u kancelarskom uredu“, kaže Flesenkemper.

Nedostatak političke volje

Od današnjeg sastanka u kancelarskom uredu ne očekuje previše ni jedan drugi dobar poznavalac prilika u BiH – Bodo Veber, politički analitičar iz Veća za demokratizaciju politike. „Rezultati, ako ih uopšte možemo očekivati, bili bi ti da se kancelarka upozna s pravim stanjem nemačko-britanske inicijative, a s druge strane, govoriće se i o regionalnoj saradnji u svetlu predstojećeg zapadno-balkanskog EU-samita u Londonu. A kao treće – i mislim da će se o toj temi najkonkretnije i najopširnije govoriti – mislim da će biti kriza izbornog zakona i dosadašnje nemogućnosti bošnjačkih i hrvatskih stranaka u BiH da pronađu neko kompromisno rešenje“, trezven je Veber i nastavlja u istom tonu: „Ja mislim da Angela Merkel to vidi kao radni sastanak u okviru onoga na šta se sama obavezivala poslednjih godina i da pokaže da će se Nemačka brinuti u kontinuitetu za zemlje zapadnog Balkana. Ipak se radi o tome da je kancelarka ta koja je pozvala tročlano Predsedništvo i mislim da to nije nebitno. No, mislim da u trenutku poziva baš i nije bila svesna koliko je tmurno stanje oko evropske inicijative u BiH, ali će se večeras sigurno upoznati s tim stanjem“.

- pročitajte još: Čekanje na građansku državu

Poruka je, kako smatra Flesenkemper jasna: mi nismo digli ruke od vas, ali je jasno da smo razočarani. „Albanija, Makedonija i ostale zemlje u regionu pokazuju da je napredak moguć. Jedino iz Bosne i Hercegovine ne dolaze pozitivni signali“, kaže Flesenkemper i dodaje kako je svuda bilo pritisaka i politike „štapa i šargarepe“, ali da to u Bosni i Hercegovini je samo uslovno. „Čak i za taj mehanizam je potrebna politička volja, a toga u BiH nema“.

Bosnien und Herzegowina Bodo Weber
Bodo Veber: U vreme kada je pozvala članove Predsedništrva u Berlin, kancelarka verovatno nije bila ni svesna koliko je tmurno stanje oko evropske inicijative u BiHFoto: Privat

Tračak nade

Oba sagovornika DW složila su se oko toga da u vezi s krizom oko izbornog zakona u Bosni i Hercegovini – „Zagreb ne igra vrlo konstruktivnu ulogu“ i ukazuju na to da Hrvatska unutar Evropske unije, kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, igra prilično usamljenu ulogu. No i Veber i Flesenkemer vraćaju se na zaključak kako su za većinu problema ipak krive domaće političke elite. „Nije dovoljno kriviti samo sistem u BiH“, kaže Flesenkemper i dodaje: „Ne može se sve gurati na sistem. Mnoge stvari, poput ciljeva na planu zaštite životne sredine, mogu se rešiti i unutar sistema, ali za to jednostavno ne postoji politička volja. Treba reći da sistem podstiče takav odnos, ali on nije glavni razlog.“ Nemački analitičari i dobri poznavaoci prilika u Bosni i Hercegovini ne očekuju da će se na sastanku u kancelarskom uredu danas nešto rešiti. Ali na kraju, kako je to formulisao Veber, ipak postoji tračak nade: „Biće tu intenzivnih razgovora, mada ja ne očekujem da će nakon sastanka Izetbegović i Čović izaći pred novinare i reći: imamo dogovor. Ali sigurno će biti pritiska iz jedne od najveće i jedne od najuticajnijih zemalja Evropske unije. I možda to urodi nekom novom dinamikom u procesu oko rešavanja tog problema koji se već mesecima ne pomera sa mrtve tačke“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android