1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Biciklom kroz istoriju Berlinskog zida

Berlin se vrlo jednostavno može upoznati i na biciklu. Posebno ukoliko želite da obiđete put kojim je nekad prolazio Berlinski zid. Ovu mogućnost mnogi koriste da saznaju mnogo toga o istoriji ovog grada.

Subota je ujutro na železničkoj stanici u Berlinu. Ispred mesta gde se iznajmljuju bicikli, sastale su se četiri osobe. Tačno u 10.30 sati, njima se pridružuje i pozdravlja ih Bert, turistički vodič koji će ovu grupu na biciklima provesti po Berlinu. „Ja sam istoričar, rođen sam 1959. godine u bivšem DDR. Noć kada je pao Berlinski zid, sasvim svesno sam proveo u Zapadnom Berlinu. Tada mi je bilo 30 godina“, priča s osmehom Bert. Ono što je na ovom obilasku grada posebno jeste da turisti na biciklima prolaze putem gde je nekada prolazio Berlinski zid.

Naime, obzirom na česta pitanja turista koji dolaze u Berlin – gde je tačno prolazio Zid, gradske vlasti su 2001. godine odlučile da naprave svojevrsni „put Zida“. Kako je Zid u međuvremenu srušen, te se samo mestimično može videti njegova nekadašnja putanja, grad Berlin je označio gde je Zid nekada prolazio. Danas oni koji to žele, mogu znači gradom da se kreću putem i ulicama kroz koje je nekada prolazio Berlinski zid. Sveukupna dužina ovog puta iznosi 160 kilometara.

Mesta puna simbola i značenja

Bild 2: Foto-Nr. Bernauer Str_Mauer Titel: Mauerradweg Bernauer Straße Schlagwort: berlin, mauerradweg, reichstag, bike tours, fahrrad Fotograf: Lars Wendt Ort: Berlin Datum: 7.9.2013 Was ist zu sehen: Eine geführte Radtour von Fat Tire Bikes auf dem Gedenkstättenareal Berliner Mauer Thematischer Zusammenhang: Das Bild entstand für einen Artikel der Redaktion „Deutschland entdecken“. Zur Nutzung dafür stellt der Fotograf das Bild nicht-exklusiv zur Verfügung. Der Fotograf bleibt Inhaber aller Rechte, aber räumt der DW die freie Nutzung des Bilds im o.g. Zusammenhang ein.

Turisti u ulici Bernauer štrase

Bertova grupa se prvo zaustavlja na mestu tek malo udaljenom od Brandenburške kapije, na mestu gde se nalazi Spomenik sovjetskim vojnicima. Njime je Staljin 1945. godine pregradio čvorište severno-južne ose, puta koji je Hilter planirao da koristi za svoje vojne parade. „Od ovog puta danas su očuvani tek samo poneki delovi – ostaci kroz koje prolaze tri tunela za železnički i drugi saobraćaj“, objašnjava Bert svojim gostima. „To je sve jako zanimljivo. Istorija podele ovog grada, vodi do ovakvih zaboravljenih mesta i priča“, kaže jedan od učesnika ovog obilaska.

Malo dalje, kod Brandenburške kapije, grupa se ponovo zaustavlja. „Brandenburška kapija je simbol podele, ali i ponovnog ujedinjenja“, kaže on i dodaje kako je 13. avgusta 1961. godine vođstvo ondašnjeg DDR započelo gradnju zida u početku pod plaštom izvođenja vojnih vežbi. „U tu svrhu su iz provincije na kamionima dovezli hiljade ljudi. Njih su jednostavno postavili pred Brandenburšku kapiju tako da niko tuda više nije mogao da prođe…“, priča ovaj istoričar.

On se seća i svojih iskustava. Rrođendana u svom detinjstvu na kojima su on i drugi dečaci i devojčice kao igru izmišljali razne načine bekstva iz istočnog dela Berlina. Kaže kako se njegova sestra kasnije, u 80-tim godinama udala za jednog studenta iz Zapadnog Berlina, kako je tada doduše mogla da ode iz DDR, ali bez ikakve mogućnosti povratka. „Moja porodica je tako sve do pada Zida bila razdvojena“, kaže Bert.

Ubijeni na Zidu

„Grupa turista na biciklima uskoro dolazi do Glavne železničke stanice. U blizini se nalazi jedno od najužih graničnih mesta. Na kanalu za prolaz brodova, ubijen je prilikom pokušaja bekstva, 24-godišnji Ginter Liftin. On je bio prva žrtva koju su snage bezbednosti DDR upucale prilikom pokušaja bega preko Zida. „Na njega su pucali s mosta u luci Humbolt. Među onima koji su stradali bio je i veliki broj mladih ljudi - više od 150“, kaže Bert. Njegove reči u grupi stvaraju neugodnu atmosferu i osećaj kako se zaista nalaze u samom centru istorijskih dešavanja…

Put Zida“ vodi ih dalje preko takozvanih „carinskih puteva“ u bivšem zapadnom delu grada, preko „puteva kolona“ koje su bivše bezbednosne, pogranične snage DDR koristile kao kontrolne punktove. Na jednom od njih, u ulici Bernauer štrase, put je u prilično lošem stanju. No, metalni stubovi na uvoj ulici obeležavaju gde se tačno nekada nalazio Zid. Duboki utisak na turiste ostavlja i Bertovo objašnjenje. „Ovde, ispod Bernauer štrase, izgrađeno je do 1971. godine devet tunela. Njih su iskopali stanovnici Zapadnog Berlina kako bi onima s istočne strane pomogli pri bekstvu. Najpoznatiji među njima je Tunel 57 – njime je naime 57 osoba zaista uspelo da pobegne. On je zatvoren kada je tajna policija DDR saznala za njega“, priča Bert.

Dalje prema Zapadu

Bert se s grupom zaustavlja u Prateru, poznatom restoranu na otvorenom u kojem se tradicionalno toči pivo. Nakon pauze, oni odlaze do Ist Sajd Galeri, (East Side Gallery), najduže očuvanom komadu Berlinskog zida. Ovde sve vrvi od turista, pogotovo onih mlađih. Na obližnjem mostu Oberbaum, Bert priča kako je upravo na ovom mestu 9. novembra 1989. godine saznao za veliku vest. „Jedan moj prijatelj i ja smo u tri sata ujutru stigli na granični prelaz na ovom mostu i jedan loše raspoložen policajac nas je zaista pustio da prođemo“, priča Bert.

I nakon gotovo pet sati, obilazak „puta Zida“ je završen. Grupa i Bert su ponovo stigli na mesto odakle su i krenuli. Zadovoljni su, umorni, ali su i puno toga saznali. Nekima Bert za uspomenu, u plan grada ucrtava put kojim su danas prošli s rečima – „Vidimo se sledeće godine“.

Autorke: Frederike Miler / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović