Bezbednost teška 100 milijardi evra

Devet hiljada kilometara su duge granice Kraljevine Saudijske Arabije. Saudijska vlada želi da svaki metar njene granice bude dobro obezbeđen – kamerama, senzorima, radarima. Za vlastodršce u Rijadu pitanje bezbednosti, za nekog drugog unosan biznis sa masnim profitom od oko dve milijarde evra. Za posao se izborio konzorcijum na čijem je čelu nemačka firma Kasidijan.

Privredni strateg firme Holger Mej kaže da se ovakvi poslovi ne mogu dobiti bez političke podrške: „Polje bezbednosti nije potpuno slobodno tržište, ne vlada svuda čista konkurencija. Važno je obezbediti političku podršku. Često se sklapaju međudržavni sporazumi koji nama propisuju uslove pod kojima možemo da radimo. I često radimo za nešto nižu cenu.“

Posao cveta uporedo sa rizicima

Terorizam, organizovani kriminal, gusarenje, prirodne katastrofe – nikada nije bilo toliko posla za firme koje se bave bezbednošću kao danas. Izmišljaju se sateliti, inteligentne bespilotne letelice, sistemi nadzora i kontrole zgrada i puteva, najmoderniji uređaji za komunikaciju… procene su da je čitava branša teška nekih 100 milijardi evra! A ta vrednost godišnje raste za dobrih pet odsto.

Zato je i nemačka vlada napravila strategiju kako bi podržala domaće ponuđače, objašnjava ministar privrede Rajner Briderle. „Tržište bezbednosti obećava dugoročni rast. To je propratni efekat rastuće bezbednosne pretnje u svetu. Voleli bismo da je svet bezbedniji. Ali pošto nije, onda moramo da podržimo ovu granu privrede. Pokrećemo ovu podršku izvozu pod motom ‘Security made in Germany’.“

Od sporta do DNK analize

Kamen temeljac svih poslova trebalo bi da budu sporazumi među vladama. Tako državna delegacija Nemačke uskoro putuje u Indiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Preduzetnici su već dobili dozvolu da, pod nadzorom nemačkog Ministarstva privrede, počnu poslove u Brazilu, Kini i Japanu. „Potencijal leži i u organizaciji velikih sportskih i kulturnih manifestacija. Recimo, u Brazilu će se održati Svetsko prvenstvo u fudbalu (2014) i Olimpijske igre (2016). To su bile glavne teme mojih sastanaka u Brazilu. Vlada ogromno interesovanje za naše usluge“, dodao je Briderle.

Nemačke firme već drže primat kada je o bezbednosti na aerodromima i graničnim prelazima reč. Oko 70 odsto svih uređaja za kontrolu pasoša dolazi iz Nemačke. Sa svežim idejama prednjače male firme, poput Mikrofluidik Čip Šopa. Ova firma je nedavno sa američkim partnerima razvila sistem koji za dva pruža kompletnu DNK sliku čoveka, što može ponekad biti neophodno za identifikaciju.

Druga strana medalje

Međutim, ni konkurencija ne spava, a borba za ugovore i zarade postaje sve ljuća. Zato je glavni cilj Nemaca da postavljaju međunarodne standarde. Jer, ko uvodi standarde, taj, standardno, najbolje prolazi. Ipak, postoji i druga strana medalje. Neke države žele da upotrebe bezbednosnu tehnologiju za ne baš plemenite ciljeve. Nedemokratski režimi mogu tako nemačkom tehnologijom da špijuniraju opoziciju. Karl-Ernst Brauner, koji je u Ministarstvu privrede zadužen za izvoz, zadužen je da o tome brine.

„Ako želimo da prodamo robu bezbednosnim snagama neke zemlje, recimo policiji neke slabe afričke države, uvek imamo dilemu za šta će se naša oprema koristiti. Ako je u pitanju oprema za komunikaciju – ne možemo znati da li će se njome naređivati kršenja ljudskih prava.“ Oprema može pasti i u ruke terorista od koji baš ovih dana cela Nemačka strahuje. Zato, priznaje Brauner, pri proizvodnji bezbednosne tehnologije etička pitanja moraju biti ispred profita.

Autori: Sabine Kinkarc / Nemanja Rujević

Odg. urednik: Ivan Đerković