1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bezbednosni interesi i sloboda štampe

Službe bezbednosti često ometaju rad istraživačkih novinara. U tome zemlje Zapada ne predstavljaju nikakav izuzetak. Ipak, u mnogim državama novinarski posao predstavlja zaista opasnu rabotu…

Pogledajte video 01:47

Zemlje u kojima je opasno biti novinar

Vojnik Bredli Mening osuđen je u SAD na 35 godina zatvora. Bivši informant NSA Edvard Snouden ubeđen, je da ga u otadžbini ne čeka fer tretman na sudu. Poruka onima koji žele da pođu njihovim putem je jasna: onaj ko novinare snabdeva škakljivim i internim informacijama o postupcima vlada i organa vlasti, mora da računa sa drakonskom kaznom. Do tog zaključka došli su „Reporteri bez granica“ na svojoj aktuelnoj listi slobode štampe: „U SAD je državni progon istraživačkih novinara i njihovih izvora dosegao razmere koje nije imao nikada ranije“, kaže za DW Kristijan Mir, direktor „Reportera bez granica“, i dodaje: „Kada se izvori više ne budu usuđivali da daju informacije, biće to supstancijalno ograničavanje slobode štampe i dramatičan korak unazad za demokratiju.“ SAD su, inače, na 46. mestu liste „Reportera bez granica“.

Bivši informant NSA Edvard Snouden ubeđen, je da ga u otadžbini ne čeka fer tretman na sudu.

Bivši informant NSA Edvard Snouden ubeđen, je da ga u otadžbini ne čeka fer tretman na sudu.

Zapad je prokockao mogućnost uticaja

Takav razvoj situacije predstavljao bi „fatalan signal za zemlje poput Turkmenistana, Sirije ili Turske“, kaže Mir. „Kada tradicionalne demokratije prestanu da gledaju na slobodu štampe kao na neprocenjivo dobro, takve zemlje više neće osećati pritisak kada se naglasi politička važnost slobode štampe“, kaže direktor „Reportera bez granica“. Povod za to mu je dalo postupanje britanskog lista „Gardijan“ u vezi sa otkrićima odbeglog američkog informanta Edvarda Snoudena. Redakcija je prošle godine bila prinuđena da uništi tvrde diskove sa informacijama američkog „zviždača“ – pozivajući se na antiteroristički zakon, istražitelji su na londonskom aerodromu više sati saslušavali životnog partnera novinara Glena Grinvalda.

Nemačka je po slobodi štampe na 14. mestu – i u toj zemlji su domaće i strane službe bezbednosti u više slučajeva pokušavale da zastraše novinare, prenose „Reporteri bez granica“. Istražitelji su zaplenjivali građu koju su prikupljali novinari. Služba za zaštitu ustavnog poretka u Donjoj Saksoniji godinama je potajno nadzirala više novinara. Ali, novinari su prijavljivali i pretnje koje su im upućivali neonacisti, vehabije ili kriminalci – „Nemačka se od drugih zemalja razlikuje po svom jakom i nezavisnom pravosuđu“, ukazuje Kristijan Mir.

Protesti u Turskoj protiv zakona o internetu

Protesti u Turskoj protiv zakona o internetu

Na rang-listi „Reportera bez granica“ upoređena je situacija medija u 180 zemalja i regiona u periodu između decembra 2012. i sredine oktobra 2013. godine. Na vrhu liste su, i pored „ograničenja u znaku bezbednosti države“, i dalje zemlje zapadne i severne Evrope. Finska, Holandija, Norveška, Luksemburg i Andora su u vrhu, a Somalija, Sirija, Eritreja, Severna Koreja i Turkmenistan – na poslednjim mestima.

Briga zbog Turske i Grčke; Bliski istok - bure baruta

Na protestima u Istanbulu su između maja i septembra prošle godine povređena 153 novinara, a 39 njih je bilo u pritvoru. Nakon što je prošle godine blokirala hiljade internet-strana, turska vlada je dalje pooštrila mere. Novi zakon o internetu omogućava organima vlasti nadležnim za telekomunikacije da blokiraju takve strane bez sudskog naloga. Taj zakon potpisao je predsednik Abdulah Gul – što je izazvalo oštre reakcije inostranstva. Na prošlonedeljnim protestima u Istambulu, je došlo do žestokih sukoba sa policijom. Trenutno se u turskim zatvorima nalazi 60 novinara „zbog zloupotrebe antiterorističkih zakona“, kako ističe Kristijan Mir. „Onaj ko izveštava o Kurdima, odmah biva osumnjičen za terorizam.“

Srbija je 54. zemlja na svetskoj rang listi po slobodi medija. Ispred Srbije je Slovenija (na 34. mestu) a iza su Hrvatska (65), BiH (66), Crna Gora (114) i Makedonija (124).

Srbija je 54. zemlja na svetskoj rang listi po slobodi medija. Ispred Srbije je Slovenija (na 34. mestu) a iza su Hrvatska (65), BiH (66), Crna Gora (114) i Makedonija (124).

U Evropskoj uniji, Bugarska se nalazi na poslednjem mestu. Mađarska, zemlje Balkana i Grčka su i dalje mesta u kojima novinari rade u teškim uslovima. Grčka je od 2009. pala za 50 mesta na rang-listi – tome je posebno doprinelo zatvaranje državne radiotelevizije ERT. Ali, tamo ima i sve više napada na novinare – „sve je više pretnji novinarima iz krugova desničarskih ekstremista koji kritički izveštavaju o rasizmu ili drugim društveno relevantnim temama“, kaže Mir.

U zemljama „Arapskog proleća“, „Reporteri bez granica“ nisu mogli da navedu značajan napredak na planu slobode štampe. „Zbog velike dinamike kojom su se razvijali događaji, bilo je i preteranih očekivanja“, prenosi Kristijan Mir. „Tako nagle promene režima su u prošlosti samo u retkim slučajevima dovodile do kontinuiranog napretka“ - Egipat se nalazi na 159. mestu, Tunis na 133, Sirija na 177. Mir u tome vidi „opšte omalovažavanje slobode štampe“ u tim zemljama. On podseća da „nema zemlje u kojoj novinari opasnije žive od Sirije“.

Autori: Mirjam Gerke / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video