Bez Rusa se ne može u svemir

Trenutno se na Međunarodnoj svemirskoj stanici ISS nalaze trojica Rusa, jedan Japanac i dva Amerikanca. Na stanicu su stigli ruskim svemirskom letilicom Sojuz koja je Zemlju napustila u Bajkonuru. To je trenutno jedina mogućnost dolaska do ISS. Naime, otkako su Sjedinjene Američke Države pre tri godine svoje spejs-šatlove poslale u muzej, trenutno su jedino ruske letilice Sojuz tehnički osposobljene za vožnju do ciljeva 400 kilometara udaljenih od naše planete i nazad. I tako će ostati bar do 2017. godine. Tek tada bi NASA trebalo da u saobraćaj pusti nove letilice kojima bi astronauti mogli sigurno da stignu do vanzemaljskih stanica.

Upućeni jedni na druge

Drugim rečima, prekid saradnje s Rusijom ujedno bi značio i okončanje projekta Međunarodne svemirske stanice. Evropa i SAD više do te stanice ne bi mogle uopšte da stignu. Istovremeno, Rusima bi nedostajala finansijska i tehnička sredstva, pre svega kada su u pitanju komunikacioni uređaji kao i oprema same stanice. No, za sada saradnja još traje. Svi partneri koji učestvuju u projektu ISS još uvek su „na palubi“. „Naši astronauti još uvek treniraju u blizini Moskve, a do stanice lete ruskim Sojuzima. Saradnja je još uvek vrlo dobra“, izjavio je nedavno Čarls Bolden, bivši astronaut, danas šef američke agencije za svemirske letove NASA.

NASA za svaki let jednog američkog astronauta Sojuzom Rusiji plaća oko 70 miliona dolara – te novčane transfere američki Kongres mora da odobri na osnovu zakona skrojenih po meri tog projekta. Prilikom podnošenja izveštaja Kongresu, Bolden je naglasio da ti letovi nisu samo rutinski, već da su oni itekako važni za sve buduće misije u svemir. NASA, na primer, te letove između ostalog koristi i za testiranje materijala za buduće letove na Mesec, pa čak i na Mars, a astronauti skupljaju i nova, značajna medicinska iskustva.

Američke rakete s ruskim pogonom

Osim projekta ISS, gotovo da i nema druge saradnje između Rusa i Amerikanaca u svemiru; dakle do sada ne postoje zajednički projekti u vezi letova na Mesec ili na neke druge ciljeve u našem Sunčevom sistemu. Ali SAD su i pri lansiranju svojih satelita gotovo potpuno zavisne od ruske tehnike. Na primer, u raketi Atlas-V, jednoj od najvažnijih američkih svemirskih letilica, ugrađen je ruski pogon. Ironijom sudbine tako se mnogi izviđački sateliti američkog Ministarstva odbrane lansiraju pomoću rakete koja ne može da funkcioniše bez ruske tehnike – i to se neće uskoro promeniti. U slučaju bojkota Rusije zbog krize u Ukrajini, Amerikanci bi vrlo brzo morali da obustre saobraćaj raketa Atlas-V koje startuju iz Kejp Kanaverala. Praznina koja bi nastala izostankom ruske tehnike, Evropa ne bi mogla da popuni.

Jedina alternativa: Kina

Što se tiče prevoza astronauta u svemir, trenutno Amerikancima i Evropljanima može jedino Kina da bude alternativa. No, iako raspolaže svemirskim brodovima takvog tipa, ona nije partner u programu ISS. U slučaju da Rusija zaista ubuduće više ne bi bila partner, njeno mesto bi eventualno mogla da zauzme Kina. Za mnoge evropske i američke političare to bi bilo rešenje tipa: „od dva zla – manje“.

Za sada, međutim, saradnja, pogotovo ona među astronautima SAD i Rusije, i dalje teče besprekorno. Problemi i sukobi koji su trenutno aktuelni na Zemlji, kao da se „onih gore“ ni najmanje ne tiče. „Nacionalnost u zajedničkim misijama ne igra ni najmanju ulogu. U svemiru svi moramo da se oslanjamo jedni na druge. A kada se nađemo na zajedničkom brodu, tada u svemir ne putujemo samo kao kolege, već i kao prijatelji“, rekao je nedavno astronaut NASA Rajd Vajzeman.

Autori: Dirk Lorencen / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković