Bez pomaka u dijalogu Beograd-Priština | Politika | DW | 18.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bez pomaka u dijalogu Beograd-Priština

Beograd i Priština i dalje ne uspevaju da se dogovore o pitanjima kao što su telekomunikacije i električna energija. Dve strane iznose i oprečne stavove kada je u pitanju razgovora u Briselu, ali dele optimizam.

default

Čvor će ponovo rasplitati premijeri

„Napretka ima, ali smo još uvek bez dogovora“ i „Nažalost napretka nije bilo“- rečenice su kojima su ministar za telekomunikacije u Vladi Srbije, Rasim Ljajić, i šefica prištinskog pregovaračkog tima, Edita Tahiri, opisali razgovore vođe 17. juna u Briselu.

U odvojenim izjavama, bez mogućnosti direktnog sučeljavanja stavova, srpska strana govorila je o „manje-više usaglašenom tekstu sporazuma sa EU“ čiju je prvu tačku, koja se odnosi na dobijanje međunarodnog pozivnog broja, Priština odbila: „Mi ne sporimo da napravimo kompromis i da Kosovo dobije taj broj, ali želimo da se ispoštuje procedura, da Srbija u tome ima aktivnu ulogu, jer jedino ona može kod ITU (Međunarodna telekomunikaciona unija) da izdejstvuje da Kosovo dobije taj broj. Na kraju nije došlo do usaglašene verzije ni te tačke, a onda ni celog sporazuma“, izjavio je srpski ministar Ljajić.

EU Außenpolitik Catherine Ashton in Brüssel

Ketrin Ešton

Prištinska strana kaže da odbija da Srbija bude ta koja će „u ime“ Kosova tražiti pozivni broj: „Naš predlog je da bi Kosovo trebalo da podnese zahtev, kao država, a da EU pomogne u tom procesu. Ako će već neka druga zemlja da podnosi zahtev onda bi mi želeli da to bude Albanija“, objašnjava stav kosovske Vlade Edita Tahiri.

I dok Ljajić naglašava postojanje „pune saglasnosti“ oko dobijanja licence srpskom operateru za fiksnu telefoniju na teritoriji celog Kosova, Tahiri ponavlja da je, kada je mobilna telefonija u pitanju, prema kosovskim zakonima, nemoguće da srpski mobilni operater direktno dobije licencu za rad na Kosovu i da za to mora da se ispoštuje procedura međunarodnog tendera.

Ko je nepripremljen, a ko bojkotuje pregovore?

Ovoga puta je kosovska strana optužila srpsku delegaciju da na sastanke u Brisel dolazi „nespremna i slaba u tehnici pregovora“, kao i da „kad dođe do finalizacije oni žele da vrate situaciju unazad.“ Tako su ponovljene gotovo iste kvalifikacije koje je srpska strana pre dve nedelje iznela na račun delegacije Prištine:

„Kada je energetika u pitanju, proces se približio, ali je u poslednjem delu razgovora došlo do novih zahteva Srbije, što nije bilo u skladu sa EU standardima, i to je vratilo proces unazad. Zato kažem da dolaze nepripremljeni na ove razgovore i u nedostatku jasne strategije“, nastavila je Tahiri.

Das Leben in Nord- und Süd-Mitrovica, April 2013; Copyright: DW/R. Alija

Bildergalerie Mitrovica

Ona je optužbama na račun Beograda dodala i konstataciju da je srpska delegacija „bojkotovala sastanak“ ne pojavivši se „bez obrazloženja“ na razgovorima o pravosuđu i integraciji srpskih sudija u kosovske institucije, čime je, prema njenim rečima, izazvala „frustraciju prištinske strane, ali i EU“.

Istovremeno, diplomatski izvori u Briselu najavljivali su da će se radne grupe zadužene za policiju i pravosuđe sastati tek u nastavku razgovora o primeni sporazuma između Beograda i Prištine, odnosno u utorak, 18. juna

Dogovor ipak na vidiku?

Ono u čemu su obe strane saglasne jeste izvesni optimizam da će do nekog dogovora doći, ako ne pre onda na sastanku premijera Srbije i Kosova zakazanog za 20. jun u Briselu. Šefica evropske diplomatije. Ketrin Ešton, ponovo je organizovala sastanak na najvišem nivou kako bi se ocenio napredak u implementaciji briselskog dogovora. Do tog sastanka ostala su još dva dana za eventualno usaglašavanja teksta sporazuma. U suprotnom, premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači biće ti koji će morati da još jednom seku „gordijev čvor“ u pregovorima između Beograda i Prištine.

U diplomatski izvorima u Briselu ponavljaju da je „proces daleko odmakao“ da bi sada doživeo fijasko, u smislu ne nalaženja rešenja i da su interesi, ali i kredibilitet Beograda, Prištine, ali i Brisela u pitanju.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Redakcija: Jakov Leon