1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bez politike, molim!

Proteklog vikenda u Beču je održan skup mladih slavista pod nazivom „Slavistik`s not dead“. Organizatori su želeli da povežu studente i podignu ugled ove filološke grane.

default

Nadija Rebronja učesnica skupa slavista u Beču.

Prvenstveni cilj skupa u Beču bio je povezati studente slavistike iz cele Evrope, pružiti im mogućnost za prezentaciju književnih i naučnih radova i razmenu ideja, te stvoriti platformu za nove zajedničke projekte. Na taj način svakako bi se doprinelo i popravljanju ugleda slavistike kao filološke grane, koja je poslednjih godina u evidentnoj krizi; objašnjava Melisa Slipac, predstavnica udruženja „Line In“, koje je proteklog vikenda u Beču organizovalo trodnevni skup studenata slavistike pod nazivom „Slavistik`s not dead“. Studij slavistike tretira se kao „usputni“, kaže Melisa, i uvek je prvi na listi svih finansijskih kriza.

Treba mi jezik za letovanje

„U Nemačkoj se čak raspravljalo i o ukidanju pojedinih instituta, a u Beču je npr. ove godine zbog finansijske krize ukinuto 20 predavanja. Želeli smo da pokažemo da ima ljudi koji se zanimaju za slavistiku i na višem nivou, ne samo na nivou naučiti jezik zbog toga što će mi trebati kada budem išao na more u Hrvatsku, nego da postoji i stvarni interes studenta za akademsku analizu jezika, kulture i literature. Mimo toga, cilj nam je i da se podigne motivacija studenata, da se i njima ponude neke mogućnosti da se prezentiraju“, objašnjava Melisa.

Skupu u Beču prisustvovalo je trideset studenata i pet književnika iz devet zemalja, a radovi koje su predstavili u Institutu za slavistiku bečkog univerziteta bili su podeljeni u tri tematske grupe: kulturološke, lingvističke i književne. Tako je npr. Mirjana Veselinović iz Novog Sada na osnovu četiri pripovetke Ive Andrića pokušala uporediti odnose naroda Bosne i Hercegovine nekada i danas. Rezultat analize, kaže Mirjana, nije bio iznenađujući. „ Naime postoje i dalje te verske razlike koje nas toliko dele i koje utiču na to da su međuljudski odnosi u Bosni, Srbiji, a moguće i na celom Balkanu, na jako niskom nivou“, pojašnjava Mirjana.

Stereotipi balkanskih putopisaca

Nadija Rebronja, asistent na Odseku za bosanski i srpski jezik i književnost na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru analizirala je stereotipe balkanskih putopisaca prema „carskim gradovima Rimu i Istambulu“ - za što su joj poslužili i putopisi Antuna Gustava Matoša i Miloša Crnjanskog. „Opšti je utisak da su Italijani melanholici, pa su čak neki putopisci bili malo grublji, pa su rekli da su mekušci. Utisak o Turskoj je da je tamo sve preterano haotično, da ima previše ukrasa, uglavnom im smeta taj orijentalni sjaj i što je specifično za sve, oni pokušavaju da nađu prošlost. Oni sa sobom nose neku istorijsku sliku i uporno pokušavaju da je na svojim putovanjima nađu. Međutim, nalaze sadašnjost, ne nalaze tu glamuroznu istoriju, i onda im se to baš toliko i ne sviđa“, objašnjava Nadija.

Studenten der Slavistik in Wien

Studenti slavistike na skupu u Beču.

Muški i ženski jezik

Na skupu u Beču analizirani su i stereotipi Zapada prema Balkanu, zatim njegov „kompleksni identitet“, dok je grupa studenata iz Hrvatske uradila sociolingvističku analizu „Ženskoga i Muškoga“ jezika, te „razlike u izražavanju između (s)polova“. Dario Brentin, student iz Austrije, prezentovao je rad o „upotrebi i zloupotrebi istorijskih mitova u procesu jugoslovenske dezintegracije.“ Vrhunac književnog dela skupa svakako je bilo čitanje bosanskohercegovačkog književnika Faruka Šehića.

Udruženje „Line In“, koje trenutno radi na povezivanju studentskih i nevladinih organizacija u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji, pri organizaciji skupa pomogli su austrijsko Ministarstvo za umetnost i kulturu, grad Beč, Poljski institut, Ambasada republike BiH i Ambasada republike Srbije u Austriji.

Pisci zaduženi za pozitivnu sliku

Svečanom otvaranju ispred Ambasade BiH je prisustvovao ministar Neven Kulenović, koji kaže da BiH, s obzirom na veliki broj pisaca koje je dala i koje daje, itekako može da utiče i na popravljanje ugleda slavistike kao filološke grane. „ Postoje neke razne generacije tih pisaca“, kaže Kulenović „jedna kojoj pored Andrića pripadaju recimo i Branko Ćopić i Meša Selimović. Druga generacija, neka mlađa ili srednja, među kojima su Miljenko Jergović, Predrag Matejević, i ovi pisci i mnogi drugi koje sam izostavio su mnogo čitani, prevođeni u svetu i na taj način se širi priča o BiH u svetu, puno pozitivnija nego u nekim drugim oblastima.“

U zvaničnoj najavi dešavanja organizatori su naveli da se ovim druženjem želi promovisati „zajednička slovenska kultura i jezičko nasleđe“, ali ne i „panslovenska ideja“ - ideja sa početka 19. stoljeća, čiji je cilj bilo kulturološko, religiozno i političko jedinstvo svih slavenskih naroda. „Želimo da promovišemo kulturu i želimo da promovišemo komunikaciju. Želimo da se ljudi jednostavno skupe, razmenjuju, druže! Naravno, na kraju krajeva i to je povezano sa politikom. Nemamo političke ciljeve u tom uskom smislu, ali u širem smislu, naravno, kultura je uvek povezana sa politikom“, kaže Melisa Slipac.

Slavisti svih zemalja - ujedinite se

Ministar Kulenović smatra ipak da u ovakvim dešavanjima ne treba tražiti političke poruke - mnogo važnije od stvari koje nas razdvajaju, jesu stvari koje nas spajaju. „ Budimo realni, područje bivše Jugoslavije, generalno gledano, je područje ako ne iste, onda slične kulture. Svi mi znamo da lako možemo čitati pisce, barem mi iz bivše Jugoslavije, bez obzira iz kojih oni sada država dolaze. I to je dobro i to tako i treba da bude, jer ne znači da to sad ima neku političku pozadinu nekog ponovnog spajanja, već znači da jednostavno što više ljudi može da čita što više književnih dela, kao što je isto tako dobro kad ljudi govore strane jezike, pa mogu i na tim jezicima da čitaju“, kaže Kulenović.

Autor: Emir Numanović

Odgovorna urednica: Željka Bašić

  • Datum 25.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HwqK
  • Datum 25.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HwqK