1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Bez kompromisa i posle treće runde

Prvi ozbiljan test spremnosti srpske i albanske strane na dogovor o nekom od kljucnih pitanja na Kosovu nije bio uspesan. Ni posle tri runde pregovora o decentralizaciji u Becu nije postignut dogovor.

Treća runda razgovora u Beču

Treća runda razgovora u Beču

Predsedavajuci razgovora, Alber Roan, stoga ce od 16. do 19. maja nastaviti odvojene razgovore sa vladama u Beogradu i Pristini. Konacni predlog o reformi lokalne samouprave na Kosovu mogao bi za mesec dana da iznese glavni medjunarodni posrednik Marti Ahtisari.

Roan je po zavrsetku poslednjieg zasedanja za plavim stolom u palati Auersperg saopstio po kojim ce principima nove opstine na Kosovu biti formiane: „Opstine bi trebalo da imaju odredjeni obim. Predlozeno je da imaju najmanje 5.000 stanovnika. U tim opstinama Srbi bi trebalo da cine znacajnu vecinu stanovnistva. Procenjeno je da bi to bilo oko 70 odsto. Te opstine moraju da budu ekonomski odrzive, funkcionalne i sa razvijenom infrastrukturom.”

Ovo zvuci kao obicna reforma sistema komunalnih vlasti. Decentralizacija na Kosovu, medjutim, predstavlja deo projekta stvaranja pravne drzave koji podsticu Evropska unija i Amerika. Ideja je da se u zvanicnoj jos uvek srpskoj pokrajini stvore uslovi za kreiranje samostalnog entiteta koji bi na kraju verovatno dobio neku, makar i uslovnu, nezavisnost.

Decentralizacija zapravo predstavlja nacin za garantovanje prava manjina, pre svega Srba. Srbija, koja ne prihvata nezavisnost Kosova, zeli da se decentralizacijom omoguci i povratak raseljenih u nekadasnja srpska naselja.

Nesuglasice pri tom postoje oko toga koliko je i kakvih novih opstina potrebno. Beograd se zalaze za formiranje ukupno 18 komuna sa srpskom vecinom, ukljucujuci i one koje vec postoje. Pristina kaze da je dovoljno ukupno osam srpskih opstina, medju njima i pet vec postojecih. Razlike su uglavnom u tome sto albanska strana zeli da manja srpska naselja spoji u jednu opstinu, srpska strana zeli da one imaju odvojene administracije.

Poseban problem predstavlaj podeljena Kosovska Mitrovica. Pristina nudi dve opstine, severnu srpsku i juznu albansku, pod kapom jedne uprave grada Mitrovice. Beograd zahteva da severna Mitrovica bude spojena sa susednom srpskom opstinom Zvecan. Medjunarodni posrednik Roan ocenio je da ta ideja nije mnogo realisticna.

Vodja pristinske delegacije, kosovski vicepremijer Ljutfi Haziri, smatra da pokazuje kako: “Srpska strana predlaze podelu po etnickim linijama. Njihov cilj je teritorijalna podela i deoba ljudi.”

Kopredsedavajuci beogradskog tima, savetnik republickog premijera Slobodan Samardzic, to vidi kao posledicu stanja u pokrajini: “Albanci su ocistili manjine sa Kosova i ne zele njihov povratak. Zbog toga je tesko govoriti o poverenju. Ono sto je podeljeno treba tako i da ostane.”

Nepoverenje, iako u takozvanoj konstruktuvnoj atmosferi, karakterisalo je i citave pregovore o decentralizaciji. O Kosovu ce se u Becu, inace, razgovarati i dalje i to vec 23. maja. Tada pocinje dijalog o zastiti verskih objekata. Krajem meseca pocece i debata o ekonomskim temama.

  • Datum 05.05.2006
  • Autor F.Slaković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8Qo
  • Datum 05.05.2006
  • Autor F.Slaković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8Qo