1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Besplatno čitanje knjiga na internetu

Umesto odlaska u biblioteku ili knjižaru, besplatno čitanje knjiga na internetu? To je moguće u Norveškoj. U dogovoru s autorima i izdavačima na posebnom portalu već je objavljeno 135.000 naslova.

Krimići poznatog autora Joa Nesboa, romani nobelovca Knuta Hamsuna, priče strave i užasa Sivena Kinga – sve to će Norvežani uskoro moći besplatno da čitaju na internetu. Na stranici bokhylla.no (norveški: polica za knjige) Nacionalna biblioteka već nudi 135.000 naslova, a sveukupno je za sada planirano objavljivanje 250.000 knjiga. Autori i izdavači biće plaćeni za digitalizaciju svojih dela.

To je prvi put da se na internetu besplatno nude knjige koje uživaju zaštitu autorskog prava, kaže direktorka Nacionalne biblioteke Vigdis Moe Skarstein. Objavljuju se dela koja su izdata pre 2001. godine. Inače, prema norveškim zakonima, autorska prava na neko delo gase se tek 70 godina nakon smrti autora. Teoretski je tek tada moguće slobodno objavljivanje dela bez saglasnosti nosilaca autorskog prava.

Ovo prevremeno besplatno objavljivanje knjiga domaćih autora i prevoda iz celog svijeta omogućeno je dogovorom Nacionalne biblioteke i organizacije „Kopinor“. Ta organizacija zastupa 22 udruženja koje štite interese autora i izdavača.

„Drugi život“ za knjige

Mnoge knjige u bibliotekama retko ko pozajmljuje

Mnoge knjige u bibliotekama retko ko pozajmljuje

Za svaku digitalizovanu stranicu, bez obzira da li je reč o bestseleru ili retko čitanoj knjizi, Nacionalna biblioteka „Kopinoru“ plaća određeni iznos. Prošle godine to je bilo preračunato 4,3 centi, ove godine iznos je smanjen na 3,9 centi. „Kopinor“ potom novac deli autorima i izdavačima, ali za sada još nije tačno određeno po kom ključu.

Ko ne želi da se njegova dela besplatno objavljuju na internetu može zatražiti njihovo uklanjanje. No to se do sada dogodilo samo 3.500 puta. Većina dela koja su morala da budu izbrisana sa internet-stranice nisu bila svetski bestseleri već dečije i školske knjige na kojima izdavači obično zarađuju mnogo novca.

Suprotno očekivanjima, ta nova ponuda do sada nije bitno uticala na prodaju knjiga. Vigdis Moe Skarstein uverena je da ta akcija u prvom redu omogućava svojevrsni „drugi život“ knjigama koje više nisu u prodaji. „Knjige su sve češće prolazne. Kada više nisu nove, padaju u zaborav“, kaže. Čak 85 odsto do sada objavljenih knjiga naišlo je na zanimanje čitalaca, dakle interes nije ograničen samo na aktualne bestselere.

Samo Norvežani mogu da čitaju

Digitalizacija nije dovela do pada prodaje knjiga

Digitalizacija nije dovela do pada prodaje knjiga

No postoje izvesna ograničenja. Tako korisnici ne mogu da sačuvaju digitalizovane knjige na svojim računarima, već samo mogu da čitaju na portalu. Osim toga, baza podataka dostupna je samo u Norveškoj, a pristup je iz inostranstva jedino omogućen naučnicima.

Da li će taj model uskoro preuzeti i druge zemlje – to je teško reći. Naime, u Norveškoj je taj projekat moguć i zbog toga što tu ima relativno mali broj vlasnika autorskih prava. „U drugim zemljama najpre bi morao da bude postignut sporazum sa svima onima koji imaju autorska prava. A u nekim slučajevima teško je doći od njih“, kaže šef „Kopinora“ Jingve Sletholm.

I tako će za sada ta digitalna polica za knjige najverovatnije ostati jedinstveni norveški specijalitet.

Autori: Andrea Jung-Grim (afp)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković