1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Beskrajan izvor energije ?

Okončan je trogodišnji spor oko toga gde će biti sagradjen prvi medjunarodni fusioni reaktor – Iter – u konkurenciji Japana i Francuske odluka je pala na Francusku.Reaktor će biti sagradjen u mestu Kadaraš na mediteranskoj obali.Troškovi izgradnje procenjuju se na deset milijardi dolara i novi reaktor trebalo bi da predstavlja revoluciju u snabdevanju energijom.

Model eksperimentalnog fuzionog reaktora

Model eksperimentalnog fuzionog reaktora

U projektu čije će ostvarivanje trajati tri decenije učestvuju Evropska unija, Kina, Rusija, Južna Koreja, SAD i Japan.Francuski predsednik Žak Širak izjavio je da je izbor Kadaraša „veliki uspeh za Francusku, za Evropu i sve partnere koji učestvuju u projektu Iter“.

U fuziju se polažu velike nade kao u energetski izvor budućnosti.Fuzija je stapanje jezgara vodonika pri čemu se oslobadja ogromna energija.Ukoliko bi naučnicima pošlo za rukom da kontrolišu fuziju čovečanstvo bi na raspolaganju imalo gigantski izvor energije.Bar prema teoriji, bile bi dovoljne tri boce vode i tri kamena da se obezbede godišnje potrebe za energijom četvoročlane porodice.Umesto da se cepa atomsko jezgro kao kod fisije, kod fuzije se stapaju dva različita izotopa vodonika – deuterijum, koji se dobija iz morske vode i tricijum koga ima u kamenju.I jedne, i druge sirovine ima u popriličnim količinama.

U fuzionoj komori reaktora vodonik bi se zagrejao do temperature od sto miliona stepeni Celzijusa što je višestruko veća temperatura od temperature u unutrašnjosti Sunca. Snažna magnetna polja obezbedjivala bi da užarena plazma lebdi u sredini cilindra, jer zidovi ne bi mogli da izdrže tu temperaturu u direktnom dodiru sa plazmom.Ukoliko se uspe u tome, gram vodonika davao bi energiju koju daje 11 tona uglja.

Projekat dobijanja energije fuzijom izaziva kontroverze od osamdesetih godina i mnogi naučnici tvrde da takvi veliki projekti lišavaju sredstava takozvanu „malu nauku“ – individualne istraživače koji su često dolazili do značajnih otkrića.

Medjutim, te kritike su utihnule kako je raslo saznanje o potencijalima fuzije u rešavanju preteće svetske energetske krize.“Svi znamo da će nestašica nafte i gasa početi izmedju 2030.te i 2035.te godine“, kaže Piter Hog, generalni sekretar Evropskog nuklearnog društva.Hog dodaje da je takodje poznato da zbog tehničkih teškoća alternativni izvori energije – sunce ili vetar – ne mogu da podmire više od 15 do 20 procenata potreba.Istina, u zemlji je dovoljno uglja da se svet još vekovima obezbedi energijom, ali se postavlja pitanje ekoloških posledica njegovog tako intenzivnog korišćenja.

Dakle, hteo ne hteo – svet će biti primoran da se okrene nuklearnoj energiji.”Ne mislimo da će fuzija potpuno istisnuti fisiju, oba postupka koristiće se paralelno kako bi se podmirile sve veće potrebe za energiojom“ kaže Hog. Medjutim, naučnici smatraju da pre sredine veka neće moći da se napravi komercijalno upotrebljiv fuzioni reaktor, a pitanje je da li će i tada na tržište poteći struja iz njega.