1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Beskorisne fregate i nemoć moći

Moguće učešće Bundesvera u internacionalnim snagama za Liban i odluka šefa nemačke diplomatije da u poslednjem trenutku otkaže posetu Damasku zbog antiizraelskih izjava sirijskog predsednika drže pažnju komentatora nemačke dnevne štampe na Bliskom isotku.

Tradicionlani „Frankfurter algemajne cajtung“ piše:

„Uz 15.000 vojnika međuanrodnihmirovnih trupa naćiće se i isti broj libanskih vojnika, pored ostalog i da bi bio demonstriran i učvršćen suverenitet Libana. Nije, međutim, preterano pitati – posebno nakon najnovijih žustrih slavopojki sirijskog predsednika Bašara al Asada na račun Hizbolaha – da li će veliki broj šđiitskih vojnika zaista biti neutralan. Oružane snage vlaed u Bejrutu već su se jednom, na početku građanskog rada, bile pocepale po ikonfesionalnim linijama. Da li će bez predsrausda prema Izraelu nastupati turskih vojnici? Neće li jedinice iz zemalja Evropsek unije ipak biti više naklonjene izraelskoj strani?“,

pita se ovaj konzervativni dnevni list iz Frankfurta na Majni. Za učešće nemačkih vojnika u mirvnim snagama ove srede zalaže se ugledni „Ziddojče cajtung“:

„Potšo su Nemci pr etri generacije pokušali da sa lica zemlej zbrišu Jevreje, danas ne sme da nastane situcija u kojoj bi nemački vojnik slučajno ili po naređenju pucao na Izarelca. Angažman nemačkih trupa u tampon-zoni je, dakle, isključen. Van te zone nemačko učešće je poželjno što dobro razumeju vlade u Jeruslaiomu, Bejrutu i Berlinu. Mogućnosti za takabv angažman počinju od komandnih zadataka, idu preko federalne policije za nadzor saobraćajnica a dosežu do obnove zu pomoć inžinjerije ili tehničke pomoći.“,

objašnjava ovaj liberlani dnevnik iz Minhena. Drugačiji stav sada čitamo u renomiraom „Veltu“:

„Mmoždaima puno razloga da Bundesver garantuje mir u Libanu. Zabrinjava samo što ni jedan od njih nismo čuli. Nemačka ne die svesno u Liban već će tamo upasti slučajno – nepromišljeno i brbljivo.Šta su istoisnki nemačkii interesi? Hoćemo li izgubiti na značaju ako se Belrin ograniči samo na diplomatski angažman? Da li nameravamo da sprovođenje rezolucija Ujeidnejnih nacija pomognemo Bundesverom ili ćemo da gradimo škole na jugu Libana? Da li će nemačka mornarica patrolirati pred libanskom obalom ili pred grenlandskomo? Zašto bi to činila na severu, pitaće mnogi. A zašto bi to činila u Libanu, glasi odgovor. Na obe obale njene fregate će biti jednako beskorisne.“,

uveren je ovaj konzervtaivni dnevnik iz Belrina. A „Frankfurter rundšau“ primećuje:

„Signal moći ponekad može istovremeno da bude isgnal nemoći – i obratno. Tako je i sa otkazanom posetom nemačkog ministra spoljnih poslova Damasku. Ta je odluka konsekventna jer sirijski predsednik očigledno i dalje, makar retorksi, traži kavgu. Stoga otkazivanje deluje snažno jer pokazuje da dijalog ima svoju cenu. I pored toga, za Štajnamjera je to razočaranje. Njegov lični pečat tdelovanju na Blsikom istzoku do sada je uvek bio da se uvek iznova zalaže za otvoren proces u koji bi svi bili ukjljučeni.”,

ističe ove levoliberalne dnevne novine iz Frankfurta. Mnogi listovi dans ukazuju da je priznanje dobitnika Nobelove nagrade za knjiženost Gintera Grasa, da je kao mladić bio dobrovoljac u nacističkim SS-trupama, možda bilo iznuđeno. Ispostavilo se, naime, da je u američkim arhivama pronađen odkument kojim je Gras okupacionim snagama posle rata to odmah bio potvrdio. Visokotiražni „Bild“ stoag naglašava:

„Naravno da je čitav svet šokuran, odjek ovog samopotkazivanja je veliki, njime se pune naslovne stranice i komentari. Naravno ad su mnogi razočarani. A šta je Nobelovac očekivao? Da će njegovi iznenađeni savremenici početi da s eraduju, da će ga odmah predložiti za sledeću veliku nagradu za iskrenost? Gras je razočaran reakcijama čak povređen. Izgleda da nije izgubio samo osećaj za istinistost već i za lojalnost.”,

zaključuje ovaj konzervativni tabnlodi iz Hamburga.