1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bes koji ruši sve pred sobom

Zapaljene kuće, staklo na sve strane, opljačkane radnje: stotine mladih divljale su protekle noći centrom Mančestera. Nereda je bilo i u drugim britanskim gradovima – u Notingemu i Birmingemu.

default

Mančester

Nemiri, pljačke i paljevine u Londonu i drugim gradovima Velike Britanije ne mogu se uporediti sa protestima u Madridu, Lisabonu, Parizu.

Međutim, svi ovi vidovi protesta predmet su interesovanja Simona Tojne, sociologa iz Naučnog centra za socijalna istraživanja u Berlinu, koji tvrdi da svi ovi protesti, bez obzira na različite razmere imaju i sličnosti.

„Sličnost protesta u Londonu i uličnih nemira u južnoj Evropi očitava se u zajedničkoj emociji koja vodi ljude. Oni smatraju da su prevareni kada se o njihovoj budućnosti radi. Osim toga oni smatraju da nisu predstavljeni u reprezentativnoj demokratiji“.

Ljudi imaju osećaj da im sistem nije naklonjen?

Krawalle in Tottenham London

London

Tojne ovu tvrdnju potkrepljuje sledećim rečima: "Problem je, prvenstveno u Grčkoj i Španiji, izazvan objektivnim problemima. Nezaposlenost mladih u Španiji iznosi 40 odsto, Oni koji imaju posao su loše plaćeni. Ljudi imaju osećaj da im sistem nije naklonjen te da ih politika ne podržava i ne nudi im perspektivu. Finansijska kriza je ekstremno zaoštrila postojeće probleme. Nezaposlenost je postojala i ranije ali činjenica da je u trenutku dok mladi imaju velike probleme, stabilnost banaka postala najveći prioritet dovodi do masovnih protesta. Ljudi smatraju da nešto nije u redu u osnovi rešavanja problema, da demokratija ne funkcioniše.“

Na pitanje da li su protesti programirani, profesor Tojne kaže: „Postoje različite forme izražavanja protesta. U Nemačkoj na primer nema protesta zbog socijalnih pitanja. Građani zbog potpuno drugih problema dovode u pitanje funkcionisanje demokratije. Zbog izgradnje nove železničke stanice Štutgart 21 ili nuklearne energije. U Nemačkoj je veoma jaka percepcija da su ljudi sami odgovorni za ono što im se događa u životu, te da nije samo država zadužena za to.“

Ljudi (ne)znaju da organizuju demonstracije

Profesor Tojne o učestalosti nasilnih protesta u Londonu kaže: „Ono što se tamo događa može se nazvati protestima, ali ljudi koji izlaze na ulice nemaju ideju da mogu da organizuje demonstracije, jer to jednostavno ne pripada njihovom naučenom repertoaru. Takođe, oni ne vide smisao u tome da političarima postavljaju zahteve, zato što nemaju osećaj da će ih oni čuti. Radi se o osnovnim poremećajima, svakodnevnom rasizmu i neimanju životnih šansi. Ljudi koji tamo žive nemaju osećaj da svoje proteste mogu da izraze u formi koju bi političari prihvatili, reč je o čistom besu koji ruši sve pred sobom.“

U nastavku: Neredi u Mančesteru, u Londonu mirno

DW.COM